Nagrada
Na Ceremoniji zatvaranja Međunarodne godine astronomije 2009, koja je održana 27. januara, Nikoli Božiću, programskom rukovodiocu seminara astronomije ISP i nacionalnom koordinatoru za MGA, ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić je u ime Vlade Srbije i Ministarstva uručio srebrni medaljon „Milutin Milanković“.
Plaketu mu je uručio za odlične rezultate na koordinaciji aktivnosti tokom 2009. godine i velikom entuzijazmu na polju promocije i popularizacije astronomije i nauke uopšte.
ponedeljak, 1. februar 2010. - ast
Pridružite nam se na Facebook grupi 
U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično i nemarno koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji, paradoksalno, sada ugrožavaju kvalitet života za koji se toliko borio.
Srbija je svetska „zvezda u usponu” (Rising Stars) u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni „Sajens voč” (Science Watch)!
Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost.
Danas gotovo da nema zaljubljenika u nauku koji ne zna da je jedan od oblika u koji zvezda može da se transformiše na kraju svog života beli patuljak. Ovi tihi zvezdani ostaci, otkriveni još u prvoj polovini XIX veka, bili su prava misterija za astronome više od 100 godina.
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Stiglo se do dešifrovanja ljudskog genoma, do saznanja o naslednoj zadatosti, kodiranosti odnosa prema hrani, koje je još u fazi otkrivanja i proveravanja gena koji reguliše unos (naročito enormnih, nepotrebnih, pa tako i kobnih količina hrane) ali nikako jedinog uzročnika nepravilne ishrane.
U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.
Devet desetina mog rada i proračuna na kraju završi u korpi za otpatke i verujem da u tome nisam izuzetak, kaže skromno naš mladi teorijski fizičar Mihailo Čubrović, koji u holandskom institutu „Lorenc” proučava kvantnu materiju
Eksplozivni razvoj nauke, a posebno biomedicinskih nauka je doneo čovečanstvu rešenja ogromnog broja problema. Od kompjutera (laptopa?) na kom čitate ovaj tekst, a radite i još mnogo šta, preko načina transporta po planeti, do modernih medicinskih implanta - veći deo vremena nismo ni svesni koliko su se uslovi života i rada promenili u poslednjih stotinak godina.
Danas je diplomatija važnija nego ikada u istoriji. Savremeni svet je toliko međuzavisan da se sporovi više ne mogu rešavati vojnom silom. Diplomatija postaje nužnost.
Čarls Darvin, za razliku od svog dede Erazmusa, evolucioniste čijoj su se naučnoj poeziji divili Vordsvort i Kolridž (što, moram reći, pomalo iznenađuje), nije bio poznat kao pesnik ali postigao je lirski krešendo u poslednjem pasusu Postanka vrsta...
Svi ćemo se složiti da su Sunčeva svetlost i energija neophodni za razvitak života na Zemlji, barem onakvog života kakav danas poznajemo. Sunce je prilično moćna „fabrika energije“. 
Na početku dvadesetog veka, hemijske osnove života bile su velika tajna. Danas znamo kako veliki broj važnih životnih procesa funkcioniše čak i na atomskom nivou. Nobelova nagrada za hemiju u 2009. godini dodeljena je za detaljno mapiranje ribozoma – organela koje predstavljaju pravu ćelijsku fabriku proteina.
Pisanje o naučnoj fantastici na srpskom jeziku i ozbiljno kritičko promišljanje o književnoj oblasti u kojoj imamo svetske domete, vidno je zapostavljeno poslednjih godina. U nameri da znalačka zapažanja i osvrte podeli sa čitaocima, dr Milan Ćirković je svoje oglede o nauci i fantastici objedinio u štivo koje prerasta puki zbir sastavnih delova.
KLIMATSKE promene planetarna su tema broj jedan. Iz kabineta, državnici su izašli u prirodu, da odatle jedni drugima poruče da svet mora da povuče kočnicu, smanji smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte i iskorosti poslednju šansu da spasi planetu.