PMG kamp: Liridi
četvrtak, 26. april 2007.Na kampu smo bili Nemanja, Pop, Mina i ja (sa seminara), a pored nas tu su bili i Ivana (Cvijovic, polaznik AST 2 i nosilac bronze na Medjunarodnoj Astronomskoj Olimpijadi), Sandra (Lakicevic, polaznik GEO 2, bila, vise nije), Nenad Davidovic (decko iz Zagubice) Bile su tu jos dve devojcice polaznici astronomije 2, Ivana i Mila, koji su stariji clanovi. Od onih starijih clanova, studenata, koje smo mi odmila zvali „matorci“, bili su tu: Ana Milovanovic, tronutno zavrsava doktorat u Lidsu, Engleska. Izucava Gamma Rays (kako ona to kaze jer je dosta tih strucnih termina zaboravila dok je boravila u Engleskoj). Njen momak, Zoran Rilak, koji takodje zivi u Lidsu, programer, takodje je bio sa nama. Bili su tu jos i Visnja Jankov (koju smo mi zvali Dunja – Nemanjina i Popova fora), student fizike, Ana Bankovic, takodje student fizike, Marija Todorovic, student fizicke hemioje i Dzo (Jo od Jovan), student astrofizike ili fizike, nisam siguran. Jos su bili i Stefan Markovic, saradnik na geologiji, onaj za koga smo rekli da lici na Marka Stojanovica, Danica, student dramaturgije, Ana Cernok, student geologije. A za sve nas je brinuo Savan, koji skoro da nije spavao.
Na kamp smo dosli 20. aprila. Jednini sam ja kasnio jer su mi iskrsli neki problemi u putu, pa sam stigao dva sata posle ostalih. Taksista me odrao (!!!), no, to je bila moja greska… Kad sam stigao video sam ostale kako sede pod pecurkom. Pitam ih da li su imali neki sastanak, a oni mi kazu da im je Savan samo rekao da se smeste. Ja sam onda pomislio: Ovo ce biti lep odmor, sto je i bio, mada je svaki odlazak u Petnicu za mene, a i za vas, mislim, odmor, ali ovo je bio pravi odmor.
Imali smo rucak i posle rucka nam je Savan odrzao uvodno predavanje o meteorima i njihovom izucavanju i rekao nam je sta cemo da radimo na kampu. Kasnije nam je Visnja napolju, ispod tresnje (Visnja i tresnja 
), odrzala predavanje o posmatranjima meteora. Sve to je pratilo puno razgovora sa ostalima, jos vise smo se zdruzili, i medjusobno i sa starim clanovima. Uvece nam je Ana Cernok odrzala predavanje o Impaktnim strukturama, sto je vise geologija, ali korisno je znati.
U devet smo legli da spavamo (ali nismo spavali) da bismo bili odmorni za posmatranje koje pocinje u 00:00h. Malo pre dvanast smi izneli najlon, na njega poredjali duseke i naslagali vrece. Spremili smo papire (koji se koriste za posmatranje) i naucili poligone (to su trouglovi ili cetvorouglovi cija su temena zvezde unapred odredjene za to (odrdila ih je IMO – International Meteor Organisation) i oni su nam sluzili da odredimo granicnu magnitudu zvezda (ukupnog broja zvezda koj se nalaze u poligopnu – znaci zvezde se broje, sto je bilo veoma romanticno) koje nase oko moze da opazi) i krenuli. Bilo je savrseno vedro, za razliku od seminara, pa smo svake veeri sami iznosili teleskop i posmatrali Mesec, Saturn, veneru koju nismo mogli lepo da vidimo, jer je teleskop razdrndan, kocnice mu slabo rade, a fino podesavanje radi samo u jednu stranu). Uzgred, sa nama na je bio i seminara za nastavnike hemije i od dve gospodje kojima smo pokazivali teleskop i nebeske objekte, jedna je videla travu na Veneri :):) Posmatranja meteora su se odigravala od 01;00 do 04:00, a posle smo sredjivali podatke koje smo tim posmatranjem dobili. Posle zavrsenog posla isli smo na spavanje. To je bilo oko 06:00, a neki put cak i u pola sedam.
Spavali smo do 12:00, sto je svakako vise nego na seminaru, pa je zato ovaj seminar bio poseban odmor jer smo imali vise vremena za druzenje. Neki smo to vreme tracili u biblioteci a neki su, pak, to vreme provodili u racunarskoj. Neki su spavali na pecurci, naki sedeli ispod tresnje, a nekad smo igrali frizbi i razbi na livadi ispod stare skole (razbi je isto sto i ragbi samo sa frizbijem). Mina je igrala sa Zoranom GO, jednu lepu drustvenu igricu.
Posle sledi rucak pa predavanja. Visnja nam je ponovo drzala predavanje „Racunanje ZHR-a“, a Ana (Bankovic) nam je drzala Elementarnu fizicku teoriju meteora, pa nam je Danica drzala predavanje o radio posmatranju meteora. Posle predavanja opet slobodno vreme pa posmatranja. Ujutru obrada podataka. Tri veceri smo radili vizuelno posmatranje a cetvrte smo Nemanja, Mina i ja radili CCD posmatranje. Montirali smo onaj teleskop u velikoj kutiji u Firmi (Celestron, mislim 13), katadioptrik, i na njega pricvrstili CCD kameru. Sve smo to povezali na komp i pratili celu noc (od 00:00 do 06:00h). A ujutru smo, oko pola sedam, morali da uradimo i Flat Field snimak (sto smo jedva uradili, jer je bilo nekih manjih problema), a pomagao nam je Igor Smolic, koji je prethodnog dana drzao predavanja „CCD posmatranje meteora“ i „Astrofotografija“. Sa nama su bili i fotografi ( seminar primenjene fotografije), pa smo imali neka predavanja sa njima. Bili smo kod njih na predavanju iz psihologije ( ) Suncice Zdravkovic, koje nam je drzala „Opazanje svetline“ i koja ce realizovati neki eksperiment sa nama, Meteorasima, tj. bicemo beli pacovi u njenom naucnom radu. U utorak nam je Ana Milovanovic drzala predavanje „Gamma-ray astronomy“. To je ujedno bilo i poslednje predavanje na kampu. Na kampu su bili i neki studenti koji su bili na seminaru ekologije. To je bilo o predavanjima.
A poslednje veceri… Kod Savana… Vino… Budjavi sir… Med… Dimnjeni sir… :):):):):):)
Poslednje veceri nije bilo posmatranja jer je bilo oblacno a negde pred zoru je pocela da pada sitna kisa. To vrme smo iskoristili da se jos vise zdruzimo, pre svega sa Savanom, pa onda sa drugim meteorasima. Popili smo oko 6-8 flasa vina, sto nije bilo na seminaru (Nikola, to bi mogao da korigujes… Salim se!). Samo da znate kako je lepa Savanova knacelarija… :):) Lepsa je i od Firme… Ivana i Sandra su ostale jos jedan dan da bi mu je jos vise uredili :):). One su takodje ostale i zbog seminara fotografije. Zbog toga ce morati da racunaju ZHR…
A sto se tice posmatranja… Nije bila velika aktivnost. Iako jos nije izracunat ZHR, mislim da nece biti veci od 12. Sto se tice CCD posmatranja, nismo stigli da obradimo slike ali smo uhvatili dva aviona, nekoliko satelita, a za meteore ne znamo dok se slika ne ocisi i obradi, sto cemo mozda da radmo na sledecem kampu. Mislim da nije ni jedan… To je zbog toga sto smo posmatrali relativno mali deo neba (Izmedju Severne krune i Herkula – nije bilo vise od 12 stepeni u precniku). Odprilike sam ja, u veceri maksimuma ukupno video 30 Lirida, a granicna magnituda mi je bila negde oko 6,0 (plus minus 0,2). Bez uvodjenja korekcija ovo je oko 10 meteora po satu sto znaci da je ZHR bio 10, sto je veoma malo.
Boba je dolazio da uzme „Prase“ i kad nas je video pomislio je da imamo seminar a da njega nisu pozvali.
Sve u svemu bilo je super. Kad smo polazili meni, a mislim i ostalima, bilo je mnogo zao i oci su mi bile pune suza, ali nisam to pokazao. Zao mi je bilo sto se sa nekima nisam pozdravio jer su rano otisli i sa nekima koji su spavali kad smo mi otisli.
U putu do Valjeva svi cute gledaju kroz prozore i sa teskom mukom se bore sa time sto moraju da idu iz Petnice. Savan nas je malo ohrabrio time sto je rekao da smo uvek dobrodosli da dodjemo nekoliko dana pre seminara ili da ostanemo u Petnici nekoliko dana posle njega, ako imamo nesto da radimo (cega uvek ima) i da mozemo da ponesemo vrece, pa ili da kampujemo pored jezera ili da spavamo u krugu ili prostorijama stanice.
Izvinite ako ovaj izvestaj nije bas najbolje srocen. Pisao sam na brzinu i siguran sam da sam mnogo stvari zaboravio da avma kazem, i sve sto vas interesuje pitajte.
Dusan Pavlovic
Pridružite nam se na Facebook grupi 
Često se desi da neko, nakon što čuje neku zadivljujuću priču o tome kako izgleda neka daleka zvezda, galaksija ili maglina, pita: „A kako vi (astrofizičari)
Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne mašine koje će doneti industrijsku revoluciju čovečanstvu. Korišćenje snage pare je čak i sada u 21.veku glavni način dobijanja električne energije. Skoro 80% električne energije na svetu se dobija na ovaj način.
Iz jedne porodične kuće u Lajkovcu, u američku NASA i Univerzitet „Jejl“, kao i u italijanski „Ferari“ i japanski „Soni“, stižu softverski i hardverski alati za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili spejs-šatlu, ne bi radio.
Na svake dve nedelje prestane da postoji po jedan govor. Do kraja ovog veka nestaće najmanje polovina svetskih jezika
Sijalica sa užarenim vlaknom odlazi u penziju 130 godina nakon što ju je u novogodišnjoj noći Tomas Alva Edison predstavio svojim sugrađanima u Nju Džersiju.
Ovim tekstom, a možda i nekim narednim, želeo bih da ponudim jednu alternativu, a to je izuzetno zabavan sadržaj koji nude naučni, tehnički i prirodnjački muzeji širom Evrope, dok još uvek nemamo jedan u Beogradu.
Prošlo je skoro 100 godina od smrti Ognjeslava Kostovića (1851–1916), srpskog konstruktora i pronalazača, koji je prvi u svetu projektovao dirižabl sa čvrstom konstrukcijom, skoro dve decenije pre grofa Cepelina.
„Na ovim našim prostorima ništa nije jeftinije od pametnog i obrazovanog čoveka“, govorio je davno jedan otac. „Zašto si ti odabrao da ideš baš tim putem?“, pitala ga je kćerka, ali tatinog jasnog odgovora nije bilo.
U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično i nemarno koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji, paradoksalno, sada ugrožavaju kvalitet života za koji se toliko borio.
Srbija je svetska „zvezda u usponu” (Rising Stars) u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni „Sajens voč” (Science Watch)!
Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost.
Danas gotovo da nema zaljubljenika u nauku koji ne zna da je jedan od oblika u koji zvezda može da se transformiše na kraju svog života beli patuljak. Ovi tihi zvezdani ostaci, otkriveni još u prvoj polovini XIX veka, bili su prava misterija za astronome više od 100 godina.
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Stiglo se do dešifrovanja ljudskog genoma, do saznanja o naslednoj zadatosti, kodiranosti odnosa prema hrani, koje je još u fazi otkrivanja i proveravanja gena koji reguliše unos (naročito enormnih, nepotrebnih, pa tako i kobnih količina hrane) ali nikako jedinog uzročnika nepravilne ishrane.
U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.