Poalznici seminara AST1 imaju novi zadatak. Treba da izaberu neki astronomski sajt i da ga opišu. Dužina opisa sajta treba da bude između 350 i 450 reči, a opis treba da sadrži pored opštih informacija o tom sajtu i njegove specifičnosti u odnosu na druge sajtove i zamerke i mane ako postoje.
Sajt se bira principom ko ga prvi prijavi njegov je 
Prijava sajta je u intervalu od 26.04. do 30.04.
Rok za predaju opisa odabranog sajta je 15. maj.
Preliminarni termini prolećnih, vežbovnih i letnji seminara su sledeći:
Sada imate dovoljno vremena da organizujete vaše obaveze i slobodne aktivnosti i da se pripremite za seminare.
Seminarski radovi AST1 koji su pristigli u dogovorenom roku su: Saturn, Evolucija Sunca: od rođenja do smrti, Venera, Planetarne magline, Mars, Crne rupe, Pluton, Gradja Sunca, Supernove, Evolucija zvezda, Neutronske zvezde, Planete patuljci, Kosmologija, Kvazari, Planete Sunčevog sistema, Strela vremena, Pulsari, Opšta teroija relativnosti, Hablov svemirski teleskop, Merkur, Mesec, Sunčeva aktivnost.
Neki radovi su u potpunosti ispoštovali predviđene tehničke uslove, neki nisu. A što se tiče sadržine eseja, o tome pošto svi budu pročitani. Ovih dana je započeto pregledanje eseja.
Pozdrav!
Dobro došli na zvaničan sajt Programa astronomije
Istraživačke stanice Petnica.
Na sajtu ćete pronaći informacije namenjene sadašnjim i budućim polaznicima i saradnicima Programa astronomije, ali i informacije namenjene najširoj javnosti.
Za sve sugestije i pitanja možete nas kontaktirati preko formulara.
Pridružite nam se na Facebook grupi Astronomija u Petnici
Ovo je arhiva zapisa na blogu Program astronomije za mesec april 2007.
Kаkvа se nаukа krije izа snegа? Po čemu se sneg rаzlikuje od kiše i ledа, kаko nаstаje jednа snežnа pаhuljа i kаko se topi?
Možete li da zamislite da je Zemlja stara samo jedan sat? U kom minutu je nastao život, u kom su životinje izašle iz mora, kada su živeli dinosaurusi, a kada je nastao čovek?
Ima naših ljudi koji su u Americi postali stvarno nebeski! Kako? Zahvaljujući tome što su bili takvih zanimanja da se za njih zainteresovala NASA, zapravo ljudi iz pojedinih programa u toj golemoj „vasionskoj kompaniji“, koja je važan deo američkog sna.
Finansiranje i razvoj astronautike
U novembru je planiran susret ministara država članica Evropske kosmičke agencije (ESA) na kome će se razmatrati prioriteti njenog budžeta. Moguće je da neki od kritičnih programa ESA, uključujući i one koji se odvijaju u saradnji sa NASA-om, budu podvrgnuti detaljnoj analizi. Naučna, ali i politička debata se sprema.
Od prve Kelenove ideje zа prаvljenje ledа do ulаskа frižiderа u mаsovnu upotrebu prošlo je 170 godinа
Naučni scenariji za smak sveta
Na početku godine o kojoj se već dugo govori u smislu pseudonaučnog predviđanja takozvanog smaka sveta, jer su ga “predvidele Maje”, dok se novisnki stupci pune kvaziinformacijama, osvrnimo se na moguće stvarne rizike po opstanak planete Zemlje.
Ima li zaista smrti posle života?
Na V Festivalu nauke organizovana je debata na temu šta je smrt? Kako je definišu medicina, etnologija, arheologija, a kako fizika i astronomija? Kako se poimanje smrti menja kroz vreme, a kako kroz različite discpline? Da li nauka može da utiče i na produženje života? Šta su rođenja, a šta smrti za nauku?
Pseudonauka, u svakom slučaju, nije prosta negacija nauke. Čak i da jeste, bilo bi vrlo teško prvo definisati šta je sve nauka kako bismo onda shvatili šta ona nije.
CERN: Grupni portret sa bozonom
Nakon dugogodišnjih pregovora, predsednik Boris Tadić i generalni direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer početkom nedelje potpisali su ugovor o pristupanju Republike Srbije ovoj panevropskoj naučnoj organizaciji.
Srbija: zašto nam je bitan CERN?
Predsednik Srbije Boris Tadić sutra će u Ženevi potpisati sporazum kojim će Srbija, ponovo posle nekoliko decenija, postati pridruženi član CERN-a. Ovim povodom zamolili smo direktora Instituta za fiziku, dr Aleksandra Belića da ekskluzivno za B92 objasni značaj ovog pristupanja.
U narednim decenijama, kada je razvoj kosmonautika u pitanju, može doći do procesa dvostrukog karaktera, što će iznad svega biti diktirano međunarodnom političkom i ekonomskom situacijom.
Kako izgleda Istorija kraja sveta
U svakom poznatom predviđanju, od legendi sa kalendarom Maja do istorijskih analiza Momzena i Špenglera, civilizacije se na kraju ruše. Koliki je prirodni rok upotrebe posle koga se civilizacije kvare, ili pak vraćaju proizvođaču?
Najhladnije je kad je Sunce - najbliže
Iako kalendare shvatamo često „zdravo za gotovo“, oni su samo slika astronomskih dešavanja u Sunčevom sistemu, i svaka pojava i kalendarski segment ima svoje jasno objašnjenje.
Hoćemo li jednog dana moći da prolazimo kroz zidove? Pravimo svemirske brodove koji će putovati brže od svetlosti? Čitamo misli drugih ljudi? Postanemo nevidljivi? Pomeramo predmete snagom svog uma? U trenu prenesemo naša tela kroz svemir?
Psiholozi koji su, na osnovu standardnih kriterijuma koji se koriste u medicinskoj praksi, "na daljinu" pravili psihološke portrete diktatora kao što su Adolf Hitler, Sadam Husein i nedavno preminuli Kim Džong Il
Nauka: Šta smo postigli za 100 godina
Danas slušamo o potrazi za Higsovim bozonom, o ekstrasolarnim planetama, o novim materijalima... Međutim važno je i znati kako smo došli do ovde. Osvrnimo se na fiziku pre 100 godina.
Šta kada Rimljani zakucaju na vrata?
U doba rane istorije rimske države, rimska vojska je prihvatala nove metode ratovanja često tokom samih sukoba sa neprijateljima. Pogledajte njihove inovacije.
