Pozivi za Vezbovni seminar
četvrtak, 31. maj 2007.Danas su poslati pozivi za Vezbovni seminar astronomije koji ce biti odrzan od 26. 6. do 6.7. 2007. godine.
Arhiva za maj 2007.
Završen Prolećni seminar
ponedeljak, 28. maj 2007.U subotu, 26 maja je završen Prolećni seminar astronomije. Na ovom seminaru su učestvovali polaznici koji ove godine treba da realizuju svoje samostalne projekte. Zbog toga je i ceo koncept seminara postavljen tako da polaznicima olakša realizaciju projekata.
Održana su predavanja:
- „Zašto je noćno nebo tamno – Nobelova nagrada za fiziku (kosmologiju) 2006“
- „Primeri korišćenja MatLaba“
- „CCD – praktični osvrt“
- “Analiza spektra“
- „Radioastronomija“
- „Gamma bljeskovi i probabilističko kompjutersko simuliranje njihovog uticaja
na Galaktičku nastanjivu zonu“ - „Aktivna galaktička jezgra“
- „Uvod u hidridinamiku, udarni talasi“
- „Uvod u N body sisteme i galaktičku dinamika“
- „Sunčeva geometrija: određivanje dužine obdanice i sumraka, i trenutaka izlazaka i zalazaka Sunca“
- „Upravljanje procesom programiranja“
- „A Rare Glimpse of High Redshift Star Formation Regions“.
Deo vremena je posvećen i testiranju novopristigle opreme za video posmatranje meteora.
Održana telekonferencija
ponedeljak, 28. maj 2007.Nikola Milutinović je u petak 25. maja u 19 časova održao predavanje „The road to the first galaxies“ za učesnike Prolećnog seminara astronomije, kao i sve druge zainteresovane.
Predavanje je održano udaljenim uključenjem (telekonferencija) iz Kanade, direktno sa Univerziteta Virdžinija. Uz pomoć dva video projektora slušaoci su mogli istovremeno da vide i predavača i njegovu prezentaciju.
Oov je prvi put u Istraživačkoj stanici da je održana telekonferencija.
Najava: Telekonferencija
četvrtak, 24. maj 2007.
N A J A V A
TELEKONFERENCIJA:
„A Rare Glimpse of High Redshift Star Formation Regions“
Nikola Milutinović,
University of Victoria / Herzberg Institute for Astrophysics, Canada
ISP, 25. MAJ 2007. 19:00
Astronomski instrumenti
utorak, 22. maj 2007.Opcioni zadatak za polaznike AST1 u narednom periodu je „Opis astronomskog instrumenta“. Za izradu ovog zadatka se prijavilo 15 polaznika. Oni su odabrali sledece instrumente za opisivanje:
- Slobodan Milovanovic Opticki teleskop – refraktor
- Robert Dzudzar Gnomon
- Julijana Katić Suncanik
- Ivana Salma Radio teleskop
- Lana Gunjić Njutnov teleskop
- Mina Milošević Opticki teleskop – reflektor
- Dusan Pavlović Okulari
- Milos Marić Filter uskog spektra
- Stefan Beriša Kasegrenov teleskop
- Danijela Marković Astrolab
- Nikola Đorđević CCD kamera
- Andrijana Cerović Spektroskop
- Jelena Mihajlović Barlovo socivo
- Nemanja Vojvodić Fotometar
- Marko Rakita Maksutov-Cassegrain katadioptricki teleskop
- Nevena Ćelić Radio interferometar
Esej u kojem opisuju svoj instrument ne treba da bude kraći od 200 reci, niti duži od 300 reči.
Rok za slanje eseja je: 2454253.4166666665 JD.
Prolećni seminar AST2
ponedeljak, 14. maj 2007.U Petnici će od 23. do 26. maja 2007. godine biti održan Prolećni seminar astronomije za polaznike AST2. Na seminaru će bit održana predavanja i vežbe neophodne za predstojeće polazničke projekte, a znatan deo seminara će se posvetiti mentroskom radu na pripremi projekata. Neka od predavanja koja će se čuti na oovm seminaru su: „Radio astronomija“, „Gamma bljeskovi i probabilističko kompjutersko simuliranje njihovog uticaja na Galaktičku nastanjivu zonu“, „Aktivna galaktička jezgra“, „Nobelova nagrada za fiziku (kosmologiju) za 2006.“, „Sunceva geometrija (odredjivanje duzine obdanice i sumraka, i trenutaka izlazaka i zalazaka Sunca)“…
Pridružite nam se na Facebook grupi 
Često se desi da neko, nakon što čuje neku zadivljujuću priču o tome kako izgleda neka daleka zvezda, galaksija ili maglina, pita: „A kako vi (astrofizičari)
Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne mašine koje će doneti industrijsku revoluciju čovečanstvu. Korišćenje snage pare je čak i sada u 21.veku glavni način dobijanja električne energije. Skoro 80% električne energije na svetu se dobija na ovaj način.
Iz jedne porodične kuće u Lajkovcu, u američku NASA i Univerzitet „Jejl“, kao i u italijanski „Ferari“ i japanski „Soni“, stižu softverski i hardverski alati za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili spejs-šatlu, ne bi radio.
Na svake dve nedelje prestane da postoji po jedan govor. Do kraja ovog veka nestaće najmanje polovina svetskih jezika
Sijalica sa užarenim vlaknom odlazi u penziju 130 godina nakon što ju je u novogodišnjoj noći Tomas Alva Edison predstavio svojim sugrađanima u Nju Džersiju.
Ovim tekstom, a možda i nekim narednim, želeo bih da ponudim jednu alternativu, a to je izuzetno zabavan sadržaj koji nude naučni, tehnički i prirodnjački muzeji širom Evrope, dok još uvek nemamo jedan u Beogradu.
Prošlo je skoro 100 godina od smrti Ognjeslava Kostovića (1851–1916), srpskog konstruktora i pronalazača, koji je prvi u svetu projektovao dirižabl sa čvrstom konstrukcijom, skoro dve decenije pre grofa Cepelina.
„Na ovim našim prostorima ništa nije jeftinije od pametnog i obrazovanog čoveka“, govorio je davno jedan otac. „Zašto si ti odabrao da ideš baš tim putem?“, pitala ga je kćerka, ali tatinog jasnog odgovora nije bilo.
U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično i nemarno koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji, paradoksalno, sada ugrožavaju kvalitet života za koji se toliko borio.
Srbija je svetska „zvezda u usponu” (Rising Stars) u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni „Sajens voč” (Science Watch)!
Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost.
Danas gotovo da nema zaljubljenika u nauku koji ne zna da je jedan od oblika u koji zvezda može da se transformiše na kraju svog života beli patuljak. Ovi tihi zvezdani ostaci, otkriveni još u prvoj polovini XIX veka, bili su prava misterija za astronome više od 100 godina.
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Stiglo se do dešifrovanja ljudskog genoma, do saznanja o naslednoj zadatosti, kodiranosti odnosa prema hrani, koje je još u fazi otkrivanja i proveravanja gena koji reguliše unos (naročito enormnih, nepotrebnih, pa tako i kobnih količina hrane) ali nikako jedinog uzročnika nepravilne ishrane.
U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.