Astronomski instrumenti
Opcioni zadatak za polaznike AST1 u narednom periodu je „Opis astronomskog instrumenta“. Za izradu ovog zadatka se prijavilo 15 polaznika. Oni su odabrali sledece instrumente za opisivanje:
- Slobodan Milovanovic Opticki teleskop – refraktor
- Robert Dzudzar Gnomon
- Julijana Katić Suncanik
- Ivana Salma Radio teleskop
- Lana Gunjić Njutnov teleskop
- Mina Milošević Opticki teleskop – reflektor
- Dusan Pavlović Okulari
- Milos Marić Filter uskog spektra
- Stefan Beriša Kasegrenov teleskop
- Danijela Marković Astrolab
- Nikola Đorđević CCD kamera
- Andrijana Cerović Spektroskop
- Jelena Mihajlović Barlovo socivo
- Nemanja Vojvodić Fotometar
- Marko Rakita Maksutov-Cassegrain katadioptricki teleskop
- Nevena Ćelić Radio interferometar
Esej u kojem opisuju svoj instrument ne treba da bude kraći od 200 reci, niti duži od 300 reči.
Rok za slanje eseja je: 2454253.4166666665 JD.
22. maj 2007. u 09:06 - AST1
-
Pozdrav!
Dobro došli na zvaničan sajt Programa astronomije
Istraživačke stanice Petnica.Na sajtu ćete pronaći informacije namenjene sadašnjim i budućim polaznicima i saradnicima Programa astronomije, ali i informacije namenjene najširoj javnosti.
Za sve sugestije i pitanja možete nas kontaktirati preko formulara.
-
Pridružite nam se na Facebook grupi Astronomija u Petnici
-
Vremenska prognoza
Generated by APanel by 7Timer
Uputstvo (PDF, engl.) Nauka @ B92
Kаkvа se nаukа krije izа snegа? Po čemu se sneg rаzlikuje od kiše i ledа, kаko nаstаje jednа snežnа pаhuljа i kаko se topi?
Možete li da zamislite da je Zemlja stara samo jedan sat? U kom minutu je nastao život, u kom su životinje izašle iz mora, kada su živeli dinosaurusi, a kada je nastao čovek?
Ima naših ljudi koji su u Americi postali stvarno nebeski! Kako? Zahvaljujući tome što su bili takvih zanimanja da se za njih zainteresovala NASA, zapravo ljudi iz pojedinih programa u toj golemoj „vasionskoj kompaniji“, koja je važan deo američkog sna.
Finansiranje i razvoj astronautike
U novembru je planiran susret ministara država članica Evropske kosmičke agencije (ESA) na kome će se razmatrati prioriteti njenog budžeta. Moguće je da neki od kritičnih programa ESA, uključujući i one koji se odvijaju u saradnji sa NASA-om, budu podvrgnuti detaljnoj analizi. Naučna, ali i politička debata se sprema.
Od prve Kelenove ideje zа prаvljenje ledа do ulаskа frižiderа u mаsovnu upotrebu prošlo je 170 godinа
Naučni scenariji za smak sveta
Na početku godine o kojoj se već dugo govori u smislu pseudonaučnog predviđanja takozvanog smaka sveta, jer su ga “predvidele Maje”, dok se novisnki stupci pune kvaziinformacijama, osvrnimo se na moguće stvarne rizike po opstanak planete Zemlje.
Ima li zaista smrti posle života?
Na V Festivalu nauke organizovana je debata na temu šta je smrt? Kako je definišu medicina, etnologija, arheologija, a kako fizika i astronomija? Kako se poimanje smrti menja kroz vreme, a kako kroz različite discpline? Da li nauka može da utiče i na produženje života? Šta su rođenja, a šta smrti za nauku?
Pseudonauka, u svakom slučaju, nije prosta negacija nauke. Čak i da jeste, bilo bi vrlo teško prvo definisati šta je sve nauka kako bismo onda shvatili šta ona nije.
CERN: Grupni portret sa bozonom
Nakon dugogodišnjih pregovora, predsednik Boris Tadić i generalni direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer početkom nedelje potpisali su ugovor o pristupanju Republike Srbije ovoj panevropskoj naučnoj organizaciji.
Srbija: zašto nam je bitan CERN?
Predsednik Srbije Boris Tadić sutra će u Ženevi potpisati sporazum kojim će Srbija, ponovo posle nekoliko decenija, postati pridruženi član CERN-a. Ovim povodom zamolili smo direktora Instituta za fiziku, dr Aleksandra Belića da ekskluzivno za B92 objasni značaj ovog pristupanja.
U narednim decenijama, kada je razvoj kosmonautika u pitanju, može doći do procesa dvostrukog karaktera, što će iznad svega biti diktirano međunarodnom političkom i ekonomskom situacijom.
Kako izgleda Istorija kraja sveta
U svakom poznatom predviđanju, od legendi sa kalendarom Maja do istorijskih analiza Momzena i Špenglera, civilizacije se na kraju ruše. Koliki je prirodni rok upotrebe posle koga se civilizacije kvare, ili pak vraćaju proizvođaču?
Najhladnije je kad je Sunce - najbliže
Iako kalendare shvatamo često „zdravo za gotovo“, oni su samo slika astronomskih dešavanja u Sunčevom sistemu, i svaka pojava i kalendarski segment ima svoje jasno objašnjenje.
Hoćemo li jednog dana moći da prolazimo kroz zidove? Pravimo svemirske brodove koji će putovati brže od svetlosti? Čitamo misli drugih ljudi? Postanemo nevidljivi? Pomeramo predmete snagom svog uma? U trenu prenesemo naša tela kroz svemir?
Psiholozi koji su, na osnovu standardnih kriterijuma koji se koriste u medicinskoj praksi, "na daljinu" pravili psihološke portrete diktatora kao što su Adolf Hitler, Sadam Husein i nedavno preminuli Kim Džong Il
Nauka: Šta smo postigli za 100 godina
Danas slušamo o potrazi za Higsovim bozonom, o ekstrasolarnim planetama, o novim materijalima... Međutim važno je i znati kako smo došli do ovde. Osvrnimo se na fiziku pre 100 godina.
Šta kada Rimljani zakucaju na vrata?
U doba rane istorije rimske države, rimska vojska je prihvatala nove metode ratovanja često tokom samih sukoba sa neprijateljima. Pogledajte njihove inovacije.
Arhiva
- februar 2012
- oktobar 2011
- jun 2011
- maj 2011
- mart 2011
- januar 2011
- decembar 2010
- novembar 2010
- oktobar 2010
- septembar 2010
- avgust 2010
- jul 2010
- maj 2010
- april 2010
- mart 2010
- februar 2010
- januar 2010
- decembar 2009
- novembar 2009
- oktobar 2009
- septembar 2009
- avgust 2009
- jul 2009
- jun 2009
- maj 2009
- mart 2009
- februar 2009
- januar 2009
- decembar 2008
- novembar 2008
- oktobar 2008
- septembar 2008
- avgust 2008
- jul 2008
- jun 2008
- maj 2008
- april 2008
- mart 2008
- februar 2008
- januar 2008
- decembar 2007
- novembar 2007
- oktobar 2007
- septembar 2007
- avgust 2007
- jul 2007
- jun 2007
- maj 2007
- april 2007
- mart 2007
- februar 2007
- januar 2007
- decembar 2006
Kategorije
