Opisi astronomskih sajtova
četvrtak, 3. maj 2007.Polaznici seminara Astronomije 1 su odabrali sajtove koje će do 15. maja opisati i prikazati. Opis sajta treba da bude obima 600 do 900 reči i da sadrži sledeća poglavlja-celine: apstrakt (kratak opis u nekoliko rečenica), prikaz sajta i svih zanimljivih servisa na njemu (šta korisnik može da pronađe na ovom sajtu), specifičnosti sajta (šta ga razlikuje od drugih astronomskih sajtova i po čemu je karakterističan), mane sajta ako ih ima.
Spisak sajtova koje su polaznici odabrali:
- Robert Džudžar http://www.spaceweather.com
- Marko Rakita http://www.space.com
- Jelena Mihajlović http://astrosvet.tripod.com
- Miloš Marić http://www.astropix.com/
- Slobodan Milovanović http://hubblesite.org
- Julijana Katić http://www.astronomija.co.yu
- Maksim Tušup http://www.nasa.gov/
- Mina Milošević http://www.universetoday.com/
- Dušan Pavlović http://www.imo.net/
- Danijela Marković http://cse.ssl.berkeley.edu/AtHomeAstronomy/
- Stefan Beriša http://www.astronomyforbeginners.com/
- Nikola Đorđević http://curious.astro.cornell.edu/
- Nevena Ćelić http://www.badastronomy.com
- Evgenija Stevanovska http://hpd.botanic.hr/ast/eastro.htm
- Vjera Mašović http://www.astronomynow.com
- Stefan Miletić http://www.jpl.nasa.gov/
- Lana Gunjić http://users.california.com/~parvin/skywatching.html
- Nemanja Vojvodić http://www.skytonight.com/
- Miloš Popović http://www.aavso.org/
- Andrijana Cerović http://www.physlink.com/
- Ivana Salma http://www.nineplanets.org/hypo.html
Pridružite nam se na Facebook grupi 
Ivan Nastić, fizičar i speleolog, prvi Srbin koji je stigao do do sada poznatog dna planete Zemlje, a da to nije okeansko dno. Tako će da piše u nekoj budućoj enciklopediji. Kako je izgledao ovaj put u središte Zemlje?
Verske vođe složno su kritikovale tvrdnju Stivena Hokinga, čuvenog britanskog astrofizičara, da je Bog suvišan i da je za stvaranje univerzuma zaslužna sila gravitacije, a ne Tvorac.
Podvodna arheologija je posebna grana pomorske arheologije koja se bavi proučavanjem materijalnih ostataka i tragova ljudskih kultura koji se nalaze ispod površine slatkih i slanih voda, rečnih korita, močvara, bunara.
U prethodna dva teksta o kompaktnim zvezdanim objektima opisani su beli patuljci i neutronske zvezde. Ako se masa ovih tela dovoljno poveća, događa se nezadrživa transformacija u treći oblik mrtvih zvezda – crnu rupu.
Kad je reč o najpoznatijim delima Luisa Kerola, romanima „Alisa u zemlji Čuda“ i „Alisa iza ogledala“, dve stvari su gotovo sigurne – prva, da ste na neki način došli u kontakt sa njima, bilo putem knjiga, animiranih ili igranih filmova; druga, da Vam je glavni utisak o Alisinim avanturama da su šašave, besmislene i namenjene (samo) deci.
Tragom senzacije ekipa stručnjaka je uz pomoć nekoliko jednostavnih fizičkih testova i merenja visine i nagiba terena GPS-om, pokazala da nema nikakve gravitacione anomalije, već da je tu reč o nečem drugom, malo težem
Osim totalnog razaranja 69 odsto svih građevina, efekti prve atomske bombe odnosili su žrtve i tokom narednih meseci. Mnogi od stanovnika grada koji su preživeli eksploziju, a koje u Japanu nazivaju hibakuša, "žrtve atomske bombe", bili su ozračeni i umirali su od trovanja radijacijom.
Mogućnost da se i iz naših krajeva vidi polarna svetlost aktuelna je ovih dana. Na koji način nastaje polarna svetlost i zašto je vidimo samo u blizini polova?
Kako izgleda nastave biologije u našem školstvu u poređenju sa drugim zemljama? Da li pratimo trendove ili ne? Kako se odnosimo prema aktuelnim dilemama?
Kako alge otklanjaju boju iz starih vojničkih vunenih džempera, da li bakterije iz mulja mogu da proizvode struju, kako je razvoj železare u Smederevu razvio ujedno i tamošnji sport, te kako su balovi 30-ih godina prošlog veka u Novom Sadu uticali na modu...
Decenija koja dolazi će u mnogo čemu odrediti razvoj naše nacije u veku koji predstoji. Zato moramo u narednoj deceniji pronaći svoju nišu u ekonomiji znanja kako bi zadržali stručnjake u zemlji i razvili jaku privredu. Kaže u intervjuu za B92 ministar Božidar Đelić
Živa bića i njihovi životni ciklusi nisu interesantni samo naučnicima, već i piscima naučne fantastike. Mnogi od njih su inspiraciju upravo našli u nekim od najneobičnijih parazita.
Kad se školski sistem posmatra odozdo, iz zadnje klupe, čija je prava mera ruiniranosti viđena na PISA testovima, jasnije se vidi kako su Matematička gimnazija i još par sličnih specijalizovanih škola, uz Istraživačku stanicu Petnica, ostale gotovo poslednje oaze znanja
Južna evropska opservatorija, poznatija kao ESO, je briljantan primer međunarodne saradnje koja je tokom protklih 30 godina dovela do niza fundamentalnih naučnih otkrića u oblasti moderne astronomije i astrofizike.
Beskonačnost, kako u matematici tako i u filozofiji, predstavlja koncept koji se odnosi na ’veličinu’ bez granice odnosno kraja.
Obe strane stadiona zabezeknuto posmatraju. U delu sekunde, tajac se širi hiljadama kilometara oko terena, pred milionima televizijskih ekrana. Svuda se postavlja pitanje – kako je ovakav udarac uopšte fizički moguć?
10 najvećih matematičkih zagonetki i zadataka koji zbunjuju razum.