Objavljena je zvanična lista učesnika seminara Istraživačke stanice Petnica.
Informaciju o procesu selekcije, kao i lisu učesnika programa u 2008. godini možete pogledati na linku: http://www.psc.ac.yu/prijavljivanje/index.html
Određen je preliminarni raspored zimskih seminara u 2008. godini. Seminar AST2 namenjen polaznicima koji su već bili učesnici petničkih programa će biti realizovan od 6. do 10. februara 2008. Seminar AST1 namenjen novim polaznicima će biti realizovan od 17. do 23. februara 2008. godine. Podvlačim da su u pitanju preliminarni termini, podložni izmenama, i da su jedini važeći oni koji polaznicima stignu uz pozive na kućnu adresu.
U četvrtak, 20. decembra 2007. godine, Unedinjene nacije su na 62. Generalnoj skupštini donele Rezoluciju o proglašenju 2009. godine za MEĐUNARODNU GODINU ASTRONOMIJE (MGA). Predlog Rezolucije podnela je Italija, a Međunarodna astronomska unija i UNESCO biće glavni koordinatori.
Pod devizom „NA TEBI JE DA OTKRIJEŠ SVEMIR“, počela je priprema za MGA 2009 i u Srbiji. Nacionalni Organizacioni odbor (NOO) za pripremu MGA 2009 u Srbiji radiće u sledećem sastavu: prof. dr Olga Atanacković-Vukmanović (Matematički fakultet u Beogradu), prof. dr Nadežda Pejović (MF), dr Gojko Djurašević (Astronomska opservatorija Beograd), dr Zorica Cvetković (AOB), prof. dr Ilija Savić (Fizički fakultet), dr Zoran Knežević (direktor Astronomske opservatorije), dr Dejan Urošević (šef Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu), Nikola Božić (rukovodilac Programa astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica) i mr Nataša Stanić (Upravnik Narodne opservatorije u Beogradu, i Single Point Of Contact – Serbia).
Ideja je da se kroz različite aktivnosti tokom 2009. godine popularizuje astronomija kao nauka, kao i da se ukaže na najznačajnija astronomska otkrića. Povod za proglašenje Međunarodne godine astronomije jeste 400 godina od kada je Galileo Galilej prvi put posmatrao nebeska tela kroz teleskop. Kod nas ovo može biti i prilika da se ukaže na značaj povratka astronomije kao predmeta u školske programe, odakle je sklonjena pre petnaestak godina.
U Istraživačkoj stanici Petnica je od 20. do 23. decembra realizovano pregledanje priava zaučešće na programima ISP u 2008. godini. Stručna komisija od oko 50 ljudi je detaljno pregledala sve pristigle prijave i odabrala polaznike svih 15 programskih oblasti. Narednih dana svi odabrani polaznici će dobiti pozive za učešće na seminarima.
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas sa predstavnicima Istraživačke stanice Petnica u galeriji SANU u Beogradu, gde je nedavno otvorena izložba povodom 25 godina od osnivanja te stanice.
Tadić je naglasio značaj razvoja nauke i obrazovanje navodeći da bez ulaganja u te oblasti nema razvoja društva, nema bolje privrede i boljeg životnog standarda.
Komentarišući navode medija o zabrani koncerta novosadskog kantautora Đorđa Baleševića u Staroj Pazovi, zakazanom za 28. decembar, Tadić je rekao da je „neverovatna činjenica da nekome tako nešto pada na pamet u demokratskom društvu“.
„Niko ne sme da zabranjuje skupove koji su bitni za građane, koji su deo demokratskih sloboda i fundament izgradnje demokratskog društva. To mogu da rade samo nadležne institucije, a ne opštinske vlasti. Oni koji su pokušali da spreče koncert naučili su lekciju i korigovali svoj stav“, istakao je Tadić.
Izvor: www.predsednik.yu
U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti od 12. do 18. decembra je održana Izložba radova sa Konferencije polaznika ISP „Korak u nauku“ i Izložba fotografije povodom jubileja 25 godina Istraživačke stanice Petnica.
Na izložbi su predstavljeni posteri sa nedavno završene VI Konferencije polaznika ISP, kao i fotografije i multimedijalni sadržaji koji govore o raznim fazama u životu Stanice i njenih polaznika.
Izložbu su otvorili dr Nikola Hajdin, predsednik SANu i dr Ana Pešikan, ministar nauke. Izložbu je posetio i predsednik Srbije Boris Tadić.
Pozdrav!
Dobro došli na zvaničan sajt Programa astronomije
Istraživačke stanice Petnica.
Na sajtu ćete pronaći informacije namenjene sadašnjim i budućim polaznicima i saradnicima Programa astronomije, ali i informacije namenjene najširoj javnosti.
Za sve sugestije i pitanja možete nas kontaktirati preko formulara.
Pridružite nam se na Facebook grupi Astronomija u Petnici
Ovo je arhiva zapisa na blogu Program astronomije za mesec decembar 2007.
Kućna elektrana u frižideru
Kad je naručite, dovešćete je malo većim kombijem, istovariti i instalirati pred kućom, da bi se potom celo vaše naselje iz nje napajalo strujom. Šta se krije iza kalifornijskog spektakla sa elektranama-frižiderima?
Svetlost do najsitnijeg detalja
Često se desi da neko, nakon što čuje neku zadivljujuću priču o tome kako izgleda neka daleka zvezda, galaksija ili maglina, pita: „A kako vi (astrofizičari)
Budućnost snabdevanja energijom
Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne mašine koje će doneti industrijsku revoluciju čovečanstvu. Korišćenje snage pare je čak i sada u 21.veku glavni način dobijanja električne energije. Skoro 80% električne energije na svetu se dobija na ovaj način.
Elektronika iz Lajkovca za NASA i „Ferari“
Iz jedne porodične kuće u Lajkovcu, u američku NASA i Univerzitet „Jejl“, kao i u italijanski „Ferari“ i japanski „Soni“, stižu softverski i hardverski alati za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili spejs-šatlu, ne bi radio.
Kad jezici utihnu
Na svake dve nedelje prestane da postoji po jedan govor. Do kraja ovog veka nestaće najmanje polovina svetskih jezika
Edisonova sijalica
Sijalica sa užarenim vlaknom odlazi u penziju 130 godina nakon što ju je u novogodišnjoj noći Tomas Alva Edison predstavio svojim sugrađanima u Nju Džersiju.
Muzeji bez viza
Ovim tekstom, a možda i nekim narednim, želeo bih da ponudim jednu alternativu, a to je izuzetno zabavan sadržaj koji nude naučni, tehnički i prirodnjački muzeji širom Evrope, dok još uvek nemamo jedan u Beogradu.
Dirižabl pre Cepelina
Prošlo je skoro 100 godina od smrti Ognjeslava Kostovića (1851–1916), srpskog konstruktora i pronalazača, koji je prvi u svetu projektovao dirižabl sa čvrstom konstrukcijom, skoro dve decenije pre grofa Cepelina.
Perspektive istraživačkog rada u Srbiji
„Na ovim našim prostorima ništa nije jeftinije od pametnog i obrazovanog čoveka“, govorio je davno jedan otac. „Zašto si ti odabrao da ideš baš tim putem?“, pitala ga je kćerka, ali tatinog jasnog odgovora nije bilo.
Ekološka svest
U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično i nemarno koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji, paradoksalno, sada ugrožavaju kvalitet života za koji se toliko borio.
Srpska nauka „zvezda u usponu”
Srbija je svetska „zvezda u usponu” (Rising Stars) u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni „Sajens voč” (Science Watch)!
Gradovi budućnosti
Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost.
Beli patuljci
Danas gotovo da nema zaljubljenika u nauku koji ne zna da je jedan od oblika u koji zvezda može da se transformiše na kraju svog života beli patuljak. Ovi tihi zvezdani ostaci, otkriveni još u prvoj polovini XIX veka, bili su prava misterija za astronome više od 100 godina.
Čudna naučna otkrića
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Način ishrane kao način života
Stiglo se do dešifrovanja ljudskog genoma, do saznanja o naslednoj zadatosti, kodiranosti odnosa prema hrani, koje je još u fazi otkrivanja i proveravanja gena koji reguliše unos (naročito enormnih, nepotrebnih, pa tako i kobnih količina hrane) ali nikako jedinog uzročnika nepravilne ishrane.