Završen zimski seminar AST1
nedelja, 24. februar 2008.U periodu od 17. do 23. februara 2008. godine u Istraživačkoj stanici Petnica održan je zimski seminar namenjen novim polaznicima (ASt1). Polaznici, njih 23, iz cele Srbije, su imali priliku da se upoznaju sa svim oblastima astronomije i njenim metodama. Ovaj seminar je bio osmišljen kao kratak kurs astronomije, ali i kao upoznavanje ove nauke u pravom smislu, a ne samo kao seta lepih fotografija i popularnih tekstova.
Polaznici su imali prilike da slušaju sledeće teme: „EM zračenje“, „Šta je u stvari astronomija „Astronomska šetnja“, „Opšta astronomija“, „Sunce i aktivnost Sunca“, „Uvod u programiranje. Programski jezik C“, „Istorija astronomije“, Astrognozija – upoznavanje sa sazvežđima, „Zvezdani sistemi“, „Dvojne zvezde“, „Sunčev sistem“, „Pomračenja“, „Uvod u matematičku analizu“, „Međuzvezdana materija“, „Mehanika i termodinamika“, „Ekstrasolarne planete“, „Radio astronomija“, „Evolucija zvezda“, „Spektri. Spektralna analiza“, „Mala tela Sunčevog sistema. Asteroidi“, „Prevare u nauci“, „Meteorska astronomija“, „Uvod u verovatnoću i statistiku“, „Klasična kosmologija i standardni model Velikog praska“, „Optički teleskopi“.
Neki od predavača na seminaru su bili: dr Nada Pejović, dr Ištvan Vince, dr Slobodan Ninković, dr Zorica Cvetković, dr Dejan Urošević, mr Bojan Arbutina, dr Olga Atanacković, dr Zoran Knežević, dr Milan Ćirković, Ana Banković, Igor Smolić…
Pored toga održana je telekonferencija – predavanje preko Interneta, na temu „Teleskopi na Mauna Kei“. Uživo nam se obratio Nikola Milutinović, postdiplomac na Viktorija univerzitetu u Kanadi. Nikola je tokom jeseni 2007. godine boravio i radio na Mauna Kei.
Polaznici su imali i dva oblika samostalnog rada. Jedno je istraživanje u biblioteci i na Internetu i pronalaženje osnovnih astronomskih pojmova, a drugi je grupni rad na iyradi preyentacije i javnom predstavljanju odredjene teme.
Neka od predavanja koja će biti održana tokom seminara su:
Pridružite nam se na Facebook grupi 
Kad je naručite, dovešćete je malo većim kombijem, istovariti i instalirati pred kućom, da bi se potom celo vaše naselje iz nje napajalo strujom. Šta se krije iza kalifornijskog spektakla sa elektranama-frižiderima?
Često se desi da neko, nakon što čuje neku zadivljujuću priču o tome kako izgleda neka daleka zvezda, galaksija ili maglina, pita: „A kako vi (astrofizičari)
Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne mašine koje će doneti industrijsku revoluciju čovečanstvu. Korišćenje snage pare je čak i sada u 21.veku glavni način dobijanja električne energije. Skoro 80% električne energije na svetu se dobija na ovaj način.
Iz jedne porodične kuće u Lajkovcu, u američku NASA i Univerzitet „Jejl“, kao i u italijanski „Ferari“ i japanski „Soni“, stižu softverski i hardverski alati za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili spejs-šatlu, ne bi radio.
Na svake dve nedelje prestane da postoji po jedan govor. Do kraja ovog veka nestaće najmanje polovina svetskih jezika
Sijalica sa užarenim vlaknom odlazi u penziju 130 godina nakon što ju je u novogodišnjoj noći Tomas Alva Edison predstavio svojim sugrađanima u Nju Džersiju.
Ovim tekstom, a možda i nekim narednim, želeo bih da ponudim jednu alternativu, a to je izuzetno zabavan sadržaj koji nude naučni, tehnički i prirodnjački muzeji širom Evrope, dok još uvek nemamo jedan u Beogradu.
Prošlo je skoro 100 godina od smrti Ognjeslava Kostovića (1851–1916), srpskog konstruktora i pronalazača, koji je prvi u svetu projektovao dirižabl sa čvrstom konstrukcijom, skoro dve decenije pre grofa Cepelina.
„Na ovim našim prostorima ništa nije jeftinije od pametnog i obrazovanog čoveka“, govorio je davno jedan otac. „Zašto si ti odabrao da ideš baš tim putem?“, pitala ga je kćerka, ali tatinog jasnog odgovora nije bilo.
U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično i nemarno koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji, paradoksalno, sada ugrožavaju kvalitet života za koji se toliko borio.
Srbija je svetska „zvezda u usponu” (Rising Stars) u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni „Sajens voč” (Science Watch)!
Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost.
Danas gotovo da nema zaljubljenika u nauku koji ne zna da je jedan od oblika u koji zvezda može da se transformiše na kraju svog života beli patuljak. Ovi tihi zvezdani ostaci, otkriveni još u prvoj polovini XIX veka, bili su prava misterija za astronome više od 100 godina.
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Stiglo se do dešifrovanja ljudskog genoma, do saznanja o naslednoj zadatosti, kodiranosti odnosa prema hrani, koje je još u fazi otkrivanja i proveravanja gena koji reguliše unos (naročito enormnih, nepotrebnih, pa tako i kobnih količina hrane) ali nikako jedinog uzročnika nepravilne ishrane.
