Priprema za astronomsku olimpijadu
subota, 16. avgust 2008.U Istraživačkoj stanici Petnica su tokom prve polovine avgusta meseca 2008. godine održane pripreme nacionalnog astronomskog tima za učešće na Međunarodnoj astronomskoj olimpijadi
Ove godine Međunarodna astronomska olimpijada će biti održana u Trstu (Italija) u prvoj polovini oktobra meseca. Predstavnici tridesetak nacija uzrasta od 13 do 18 godina će se tokom sedam dana takmičiti u znanju astronomske nauke. Takmičari se oprobavaju u tri različita segmenta koja u zbiru daju krajnji rezultat. Rešavanje teorijskih zadataka problema, praktična obrada astronomskih merenja i njihovo naučno tumačenje, kao i veštine posmatranja teleskopom su oblasti u kojim treba da se pokažu svi takmičari.
Naš nacionalni tim od 8 predstavnika je odabran na Državnom takmičenju krajem juna meseca. U juniorskoj (osnovna škola) i seniorskoj (srednja škola) Srbiju će predstavljati Milena Milošević, Filip Živanović, Nataša Dragović, Dušan Joksimović, Aleksandar Miladinović, Dragan Simić, Ognjen Ivković i Marija Janković.
Deo zvaničnih priprema za učešće na Međunarodnoj olimpijadi podrazumeva praktične pripreme u Istraživačkoj stanici. One podrazumevaju snalaženje na noćnom nebu, rad sa teleskopom, korišćenje osnovnih astronomskih posmatračkih metoda, i obradu rezultata merenja.
Reprezentacija Srbije (tada SR Jugoslavije) prvi put je učestvovala na VII Međunarodnoj astronomskoj olimpijadi 2002. godine i vratila se sa dve bronzane medalje. Naredne godine zbog atentata na premijera Srbije i vanrednog stanja nije bilo uslova za učešće na ovom takmičenju, ali već 2004. godine, sada već pod novim nazivom (Srbija i Crna Gora) naša zemlja osvaja jedno srebro i jednu bronzu.
Peking je tri godine pre sportske olimpijade, 2005, bio domaćin X astronomske olimpijade, na kojoj naši reprezentativci osvajaju dve bronze. Naredne godine u Mumbaju (Indija) kontinuirani rad sa našim reprezentativcima donosi ono što smo stalno priželjkivali, prvu zlatnu medalju. Luka Milićević i Nataša Dragović su se kao reprezentativci tada već Srbije, okitili prvim astronomskim zlatom, a pored toga osvojene su i dve bronzane medalje, kao i specijalna nagrada za najbolji teorijski deo.
Prošlogodišnje učešće je pokazalo uzlazni trend u kvalitetu naših takmičara, pa smo u na Krimu (Ukrajina) osvojili dva zlata, dva srebra i tri bronze.
Zanimljivo je da ove godine po prvi put u reprezentaciji Srbije imamo i učenike koji ne pohađaju Matematičku gimnaziju, koja je do sada bila neprikosnovena što se tiče kvlaiteta svojih učenika.
Pored Istraživačke stanice Petnica, kontinuirano u pripremama naših olimpijaca učestvuju i Društvo astronoma Srbije, Katedra za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu i Matematička gimnazija. Koordinator svih aktivnosti na polju astronomskih takmičenja u našoj zemlji jeste Nacionalni astronomski olimpijski komitet.
Više na linku.
Pridružite nam se na Facebook grupi 
Često se desi da neko, nakon što čuje neku zadivljujuću priču o tome kako izgleda neka daleka zvezda, galaksija ili maglina, pita: „A kako vi (astrofizičari)
Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne mašine koje će doneti industrijsku revoluciju čovečanstvu. Korišćenje snage pare je čak i sada u 21.veku glavni način dobijanja električne energije. Skoro 80% električne energije na svetu se dobija na ovaj način.
Iz jedne porodične kuće u Lajkovcu, u američku NASA i Univerzitet „Jejl“, kao i u italijanski „Ferari“ i japanski „Soni“, stižu softverski i hardverski alati za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili spejs-šatlu, ne bi radio.
Na svake dve nedelje prestane da postoji po jedan govor. Do kraja ovog veka nestaće najmanje polovina svetskih jezika
Sijalica sa užarenim vlaknom odlazi u penziju 130 godina nakon što ju je u novogodišnjoj noći Tomas Alva Edison predstavio svojim sugrađanima u Nju Džersiju.
Ovim tekstom, a možda i nekim narednim, želeo bih da ponudim jednu alternativu, a to je izuzetno zabavan sadržaj koji nude naučni, tehnički i prirodnjački muzeji širom Evrope, dok još uvek nemamo jedan u Beogradu.
Prošlo je skoro 100 godina od smrti Ognjeslava Kostovića (1851–1916), srpskog konstruktora i pronalazača, koji je prvi u svetu projektovao dirižabl sa čvrstom konstrukcijom, skoro dve decenije pre grofa Cepelina.
„Na ovim našim prostorima ništa nije jeftinije od pametnog i obrazovanog čoveka“, govorio je davno jedan otac. „Zašto si ti odabrao da ideš baš tim putem?“, pitala ga je kćerka, ali tatinog jasnog odgovora nije bilo.
U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično i nemarno koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji, paradoksalno, sada ugrožavaju kvalitet života za koji se toliko borio.
Srbija je svetska „zvezda u usponu” (Rising Stars) u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni „Sajens voč” (Science Watch)!
Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost.
Danas gotovo da nema zaljubljenika u nauku koji ne zna da je jedan od oblika u koji zvezda može da se transformiše na kraju svog života beli patuljak. Ovi tihi zvezdani ostaci, otkriveni još u prvoj polovini XIX veka, bili su prava misterija za astronome više od 100 godina.
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Stiglo se do dešifrovanja ljudskog genoma, do saznanja o naslednoj zadatosti, kodiranosti odnosa prema hrani, koje je još u fazi otkrivanja i proveravanja gena koji reguliše unos (naročito enormnih, nepotrebnih, pa tako i kobnih količina hrane) ali nikako jedinog uzročnika nepravilne ishrane.
U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.