Na priloženom snimku se nalazi animacija komete C/2007 N3 Lulin nastala spajanjem fotografija napravljenih tokom sat vremena 23. januara 2009.
Autor fotografija i animacije je Igor Smolić, a remote je korišćen teleskop Takahashi TOA-150 (diametar 150mm, f/7.3) na Tzec Maun Foundation, Pingelly Australija.
Kliknite na sliku da vidite animaciju.
Foto: I. Smolić
IS Petnica ima saradnju sa ovom Opservatorijom za potrebe svojih projekata.
Istraživačka stanica Petnica u saradnji sa Arhitetktonskim fakultetom u Beogradu, povodom Međunarodne godine astronomije – 2009, organizuje četvorodnevni seminar na temu „Arhitektura u svemiru“. Studenti druge godine master studija će od četvrtka do nedelje imati zadatak da uz pomoć svoji asistenata i profesora projektuju Naučno – istraživački centar na Mesecu.
Uz pomoć projektonog zadatka koji su sastavili saradnici na Programu astronomije ISP, studenti će rešavati probleme projektovanja u specifičnim uslovima koji vladaju na Mesecu za potrebe grupe od 100 naučnika i članova njihovih porodica, za koje pored laboratorija treba isprojektovati i smeštajne kapacitet, prostore za odmor i rekreaciju, telekomunikacione sobe, zone za evakuaciju, kosmodrome… Ideja je da se mašta ovih mladih arhitekata uklopi u realne uslove i sve naučne zahteve kako bi dobijena rešenja bila što adekvatnija.
Tokom seminara u holu nastavnog centra IS Petnica postavljena je izložba radova ovih studenata na slobodnu temu projektovanja naseobine bilo gde u svemiru.
Ovim seminarom se promoviše ideja multidisciplinarnih istraživanja u nauci i povezuje nauka i umetnost, što i jeste jedan od ciljeva obeležavanja međunarodne godine astronomije. Na ovaj način se nastavlja veoma uspešna saradnja između Arhitektonskog fakulteta i Istraživačke stanice Petnica.
Imate priliku da vidite jednu od prvih fotografija komete C/2007 N3 (Lulin) snimljene iz naše zemlje, uz pomoć remote pristupa teleskopu Takahashi TOA-150 (diametar 150mm, f/7.3) na Tzec Maun Observatory, Pingelly Australija. Korišćena je kamera SBIG STL-6303, a snimano je bez filtera sa ekspozicijom od 90 s.
Autor fotografije je Igor Smolić.
Istraživačka stanica Petnica od prošle godine ima remote pristupe teleskopima u Australiji i Nju Meksiku.
Ličnost godine – Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica
Za ličnost 2008. godine urednički kolegijum nedeljnika „Vreme“ jednoglasno je izabrao Vigora Majića, direktora Istraživačke stanice Petnica, po jednom kriterijumu, pozitivnom doprinosu unapređenju društvenih institucija. Vigor Majić neraskidivo je vezan za nastanak, razvoj i opstanak Petnice, kao jedinstvene naučne i obrazovne ustanove u Srbiji. S velikim i razuđenim timom bivših i sadašnjih petničara, Majić je više od četvrt veka razvijao jedan sasvim autentičan model izvanškolskog obrazovanja, uspevajući da zadrži visok nivo kvaliteta i širok uticaj na čitave generacije mladih ljudi, ali i stotine nastavnika. Petnica je danas jedan od retkih, svetski prepoznatljivih brendova iz Srbije
 |
Možda za samog Vigora Majića niste čuli, ali za Petnicu znate svakako, isto kao što je njeno ime poznato u Mikroneziji, u Bostonu ili Londonu. Kao direktor Istraživačke stanice Petnica, Vigor Majić u ovom nastavnom centru, podignutom u selu pored Valjeva, svake godine okuplja na stotine učenika, studenata, profesora i istraživača.
Jedino doba godine kad Petnica nije uzavrela od entuzijazma, svakojakih ideja i dobrog raspoloženja mladih ljudi jeste početak januara, vreme kad je jedan celogodišnji obrazovni i naučni ciklus okončan i sprema se sledeći. U Stanici zato zatičemo tišinu i neugažen sneg koji je prekrio brdo iznad Petničke pećine, jezera i sela. Veliki nastavni centar i stacionar su gotovo pusti.
Vigor Majić nas dočekuje u svojoj kancelariji u upravnoj zgradi, paviljonu iza restorana, koji je među polaznicima poznat kao „dole, kod Vigora“. Zajedno s najbližim saradnicima, on iščekuje dolazak novog, dvadeset i sedmog talasa od hiljadu polaznika koji će pohađati preko 130 pažljivo osmišljenih kurseva, seminara i kampova, kako bi u tom poslu ovladali raznim naučnim, ali i korisnim nenaučnim znanjima.
Većina će izdržati do kraja ciklusa, mnogi će dolaziti i sledećih godina, a neki od njih će, kad kroz mnogo godina na elitnim svetskim univerzitetima budu spremali svoje prave naučne radove, ostati u kontaktu sa Stanicom. Neki od njih će čak pokušati da, uz pomoć moćnije tehnologije, ponovo izvedu svoje naizgled naivne učeničke zamisli, osmišljene i ohrabrene u Petnici, da ih potvrde ili opovrgnu.
„Mi priznajemo da među decom sa kojom radimo ima one koja su pametnija od nas“, kaže za „Vreme“ Vigor Majić. „Ne znamo koji su to, ni koliko su pametniji, ali moramo da ih strašno poštujemo. Ne smemo da ih potcenjujemo, jer ako im mi kažemo da nešto ne može, možda će oni sutra vrlo kompetentno dokazati da to može. U svakoj generaciji nađeš nekog ko će sutra biti jako visoko. I kažeš, kako je lepo što ih znam.“
Ostatak intervjua možete pročitati u on-line izdanju Nedeljnika „VREME“, na linku.
U Parizu se 15. i 16. januara u organizaciji, UNESCO i Međunarodne astronomske unije organizuje Ceremonija proglašavanja Međunarodne godine astronomije 2009.
 |
Ujedinjene nacije (UN), UNESCO i Međunarodna astronomska unija (MAU) su 2009. godinu proglasili za Međunarodnu godinu astronomije (MGA). Godina astronomije 2009 obeležava veliki jubilej – 400 godina od prvog astronomskog posmatranja uz pomoć teleskopa (Galileo Galilej). Tim povodom planirana je realizacija globalnih projekata u vise od 100 zemalja na planeti.
Delegati na Ceremoniji
I naša zemlja se uključuje u obeležavanje MGA sa 11 nacionalnih projekata. U ove projekte su se već uključili Društvo astronoma Srbije, Astronomska opservatorija Beograd, Matematički fakultet u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Istraživačka stanica Petnica, kao i razne druge stručne organizacije, ali i veliki broj amaterskih astronomskih društava iz naše zemlje.
Deo predsednika Nacionalnih odbora za obelezavanje MGA sa predsednicom IAU
Na Ceremoniji u Parizu će se okupiti predstavnici oko 150 zemalja sveta u kojima se obeležava MGA kako bi se razmenile ideje za popularizaciju astronomije i nauke uopšte na nacionalnim, regionalnim i međunarodnim nivoima. Na događaju koji će označiti i obeležavanje Međunarodne godine astronomije na svim nivoima Srbiju će predstavljati predsednik Nacionalnog organizacionog odbora Nikola Božić. Deo naše delegacije će biti i Slobodan Milovanović i Andrej Obuljen, naši mlađi saradnici, kao studenti koji su pobedili na prošlogodišnjem konkursu.
Studenti na Ceremoniji
Više o Međunarodnoj godini astronomije: www.das.org.rs/mga, www.astronomy2009.org, http://www.b92.net/zivot/nauka_vesti.php?nav_id=339307
Pozdrav!
Dobro došli na zvaničan sajt Programa astronomije
Istraživačke stanice Petnica.
Na sajtu ćete pronaći informacije namenjene sadašnjim i budućim polaznicima i saradnicima Programa astronomije, ali i informacije namenjene najširoj javnosti.
Za sve sugestije i pitanja možete nas kontaktirati preko formulara.
Pridružite nam se na Facebook grupi Astronomija u Petnici
Ovo je arhiva zapisa na blogu Program astronomije za mesec januar 2009.
Svetlost do najsitnijeg detalja
Često se desi da neko, nakon što čuje neku zadivljujuću priču o tome kako izgleda neka daleka zvezda, galaksija ili maglina, pita: „A kako vi (astrofizičari)
Budućnost snabdevanja energijom
Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne mašine koje će doneti industrijsku revoluciju čovečanstvu. Korišćenje snage pare je čak i sada u 21.veku glavni način dobijanja električne energije. Skoro 80% električne energije na svetu se dobija na ovaj način.
Elektronika iz Lajkovca za NASA i „Ferari“
Iz jedne porodične kuće u Lajkovcu, u američku NASA i Univerzitet „Jejl“, kao i u italijanski „Ferari“ i japanski „Soni“, stižu softverski i hardverski alati za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili spejs-šatlu, ne bi radio.
Kad jezici utihnu
Na svake dve nedelje prestane da postoji po jedan govor. Do kraja ovog veka nestaće najmanje polovina svetskih jezika
Edisonova sijalica
Sijalica sa užarenim vlaknom odlazi u penziju 130 godina nakon što ju je u novogodišnjoj noći Tomas Alva Edison predstavio svojim sugrađanima u Nju Džersiju.
Muzeji bez viza
Ovim tekstom, a možda i nekim narednim, želeo bih da ponudim jednu alternativu, a to je izuzetno zabavan sadržaj koji nude naučni, tehnički i prirodnjački muzeji širom Evrope, dok još uvek nemamo jedan u Beogradu.
Dirižabl pre Cepelina
Prošlo je skoro 100 godina od smrti Ognjeslava Kostovića (1851–1916), srpskog konstruktora i pronalazača, koji je prvi u svetu projektovao dirižabl sa čvrstom konstrukcijom, skoro dve decenije pre grofa Cepelina.
Perspektive istraživačkog rada u Srbiji
„Na ovim našim prostorima ništa nije jeftinije od pametnog i obrazovanog čoveka“, govorio je davno jedan otac. „Zašto si ti odabrao da ideš baš tim putem?“, pitala ga je kćerka, ali tatinog jasnog odgovora nije bilo.
Ekološka svest
U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično i nemarno koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji, paradoksalno, sada ugrožavaju kvalitet života za koji se toliko borio.
Srpska nauka „zvezda u usponu”
Srbija je svetska „zvezda u usponu” (Rising Stars) u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni „Sajens voč” (Science Watch)!
Gradovi budućnosti
Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost.
Beli patuljci
Danas gotovo da nema zaljubljenika u nauku koji ne zna da je jedan od oblika u koji zvezda može da se transformiše na kraju svog života beli patuljak. Ovi tihi zvezdani ostaci, otkriveni još u prvoj polovini XIX veka, bili su prava misterija za astronome više od 100 godina.
Čudna naučna otkrića
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Način ishrane kao način života
Stiglo se do dešifrovanja ljudskog genoma, do saznanja o naslednoj zadatosti, kodiranosti odnosa prema hrani, koje je još u fazi otkrivanja i proveravanja gena koji reguliše unos (naročito enormnih, nepotrebnih, pa tako i kobnih količina hrane) ali nikako jedinog uzročnika nepravilne ishrane.
Umetnost i snovi
U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.