Koliko je svet lep
Ličnost godine – Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica
Za ličnost 2008. godine urednički kolegijum nedeljnika „Vreme“ jednoglasno je izabrao Vigora Majića, direktora Istraživačke stanice Petnica, po jednom kriterijumu, pozitivnom doprinosu unapređenju društvenih institucija. Vigor Majić neraskidivo je vezan za nastanak, razvoj i opstanak Petnice, kao jedinstvene naučne i obrazovne ustanove u Srbiji. S velikim i razuđenim timom bivših i sadašnjih petničara, Majić je više od četvrt veka razvijao jedan sasvim autentičan model izvanškolskog obrazovanja, uspevajući da zadrži visok nivo kvaliteta i širok uticaj na čitave generacije mladih ljudi, ali i stotine nastavnika. Petnica je danas jedan od retkih, svetski prepoznatljivih brendova iz Srbije
 |
Možda za samog Vigora Majića niste čuli, ali za Petnicu znate svakako, isto kao što je njeno ime poznato u Mikroneziji, u Bostonu ili Londonu. Kao direktor Istraživačke stanice Petnica, Vigor Majić u ovom nastavnom centru, podignutom u selu pored Valjeva, svake godine okuplja na stotine učenika, studenata, profesora i istraživača.
Jedino doba godine kad Petnica nije uzavrela od entuzijazma, svakojakih ideja i dobrog raspoloženja mladih ljudi jeste početak januara, vreme kad je jedan celogodišnji obrazovni i naučni ciklus okončan i sprema se sledeći. U Stanici zato zatičemo tišinu i neugažen sneg koji je prekrio brdo iznad Petničke pećine, jezera i sela. Veliki nastavni centar i stacionar su gotovo pusti.
Vigor Majić nas dočekuje u svojoj kancelariji u upravnoj zgradi, paviljonu iza restorana, koji je među polaznicima poznat kao „dole, kod Vigora“. Zajedno s najbližim saradnicima, on iščekuje dolazak novog, dvadeset i sedmog talasa od hiljadu polaznika koji će pohađati preko 130 pažljivo osmišljenih kurseva, seminara i kampova, kako bi u tom poslu ovladali raznim naučnim, ali i korisnim nenaučnim znanjima.
Većina će izdržati do kraja ciklusa, mnogi će dolaziti i sledećih godina, a neki od njih će, kad kroz mnogo godina na elitnim svetskim univerzitetima budu spremali svoje prave naučne radove, ostati u kontaktu sa Stanicom. Neki od njih će čak pokušati da, uz pomoć moćnije tehnologije, ponovo izvedu svoje naizgled naivne učeničke zamisli, osmišljene i ohrabrene u Petnici, da ih potvrde ili opovrgnu.
„Mi priznajemo da među decom sa kojom radimo ima one koja su pametnija od nas“, kaže za „Vreme“ Vigor Majić. „Ne znamo koji su to, ni koliko su pametniji, ali moramo da ih strašno poštujemo. Ne smemo da ih potcenjujemo, jer ako im mi kažemo da nešto ne može, možda će oni sutra vrlo kompetentno dokazati da to može. U svakoj generaciji nađeš nekog ko će sutra biti jako visoko. I kažeš, kako je lepo što ih znam.“
Ostatak intervjua možete pročitati u on-line izdanju Nedeljnika „VREME“, na linku.
http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=340131
14. januar 2009. u 22:26 - ast
Pridružite nam se na Facebook grupi 
U poslednjih 20 000 godina ljudski mozak se smanjio za 10 procenata. Pre dvadesetak hiljada godina prosečna zapremina je bila oko 1500 kubnih centimetara, a sada je oko 1350 cc. Izgubili smo deo veličine teniske loptice.
Ivan Nastić, fizičar i speleolog, prvi Srbin koji je stigao do do sada poznatog dna planete Zemlje, a da to nije okeansko dno. Tako će da piše u nekoj budućoj enciklopediji. Kako je izgledao ovaj put u središte Zemlje?
Verske vođe složno su kritikovale tvrdnju Stivena Hokinga, čuvenog britanskog astrofizičara, da je Bog suvišan i da je za stvaranje univerzuma zaslužna sila gravitacije, a ne Tvorac.
Podvodna arheologija je posebna grana pomorske arheologije koja se bavi proučavanjem materijalnih ostataka i tragova ljudskih kultura koji se nalaze ispod površine slatkih i slanih voda, rečnih korita, močvara, bunara.
U prethodna dva teksta o kompaktnim zvezdanim objektima opisani su beli patuljci i neutronske zvezde. Ako se masa ovih tela dovoljno poveća, događa se nezadrživa transformacija u treći oblik mrtvih zvezda – crnu rupu.
Kad je reč o najpoznatijim delima Luisa Kerola, romanima „Alisa u zemlji Čuda“ i „Alisa iza ogledala“, dve stvari su gotovo sigurne – prva, da ste na neki način došli u kontakt sa njima, bilo putem knjiga, animiranih ili igranih filmova; druga, da Vam je glavni utisak o Alisinim avanturama da su šašave, besmislene i namenjene (samo) deci.
Tragom senzacije ekipa stručnjaka je uz pomoć nekoliko jednostavnih fizičkih testova i merenja visine i nagiba terena GPS-om, pokazala da nema nikakve gravitacione anomalije, već da je tu reč o nečem drugom, malo težem
Osim totalnog razaranja 69 odsto svih građevina, efekti prve atomske bombe odnosili su žrtve i tokom narednih meseci. Mnogi od stanovnika grada koji su preživeli eksploziju, a koje u Japanu nazivaju hibakuša, "žrtve atomske bombe", bili su ozračeni i umirali su od trovanja radijacijom.
Mogućnost da se i iz naših krajeva vidi polarna svetlost aktuelna je ovih dana. Na koji način nastaje polarna svetlost i zašto je vidimo samo u blizini polova?
Kako izgleda nastave biologije u našem školstvu u poređenju sa drugim zemljama? Da li pratimo trendove ili ne? Kako se odnosimo prema aktuelnim dilemama?
Kako alge otklanjaju boju iz starih vojničkih vunenih džempera, da li bakterije iz mulja mogu da proizvode struju, kako je razvoj železare u Smederevu razvio ujedno i tamošnji sport, te kako su balovi 30-ih godina prošlog veka u Novom Sadu uticali na modu...
Decenija koja dolazi će u mnogo čemu odrediti razvoj naše nacije u veku koji predstoji. Zato moramo u narednoj deceniji pronaći svoju nišu u ekonomiji znanja kako bi zadržali stručnjake u zemlji i razvili jaku privredu. Kaže u intervjuu za B92 ministar Božidar Đelić
Živa bića i njihovi životni ciklusi nisu interesantni samo naučnicima, već i piscima naučne fantastike. Mnogi od njih su inspiraciju upravo našli u nekim od najneobičnijih parazita.
Kad se školski sistem posmatra odozdo, iz zadnje klupe, čija je prava mera ruiniranosti viđena na PISA testovima, jasnije se vidi kako su Matematička gimnazija i još par sličnih specijalizovanih škola, uz Istraživačku stanicu Petnica, ostale gotovo poslednje oaze znanja
Južna evropska opservatorija, poznatija kao ESO, je briljantan primer međunarodne saradnje koja je tokom protklih 30 godina dovela do niza fundamentalnih naučnih otkrića u oblasti moderne astronomije i astrofizike.
Beskonačnost, kako u matematici tako i u filozofiji, predstavlja koncept koji se odnosi na ’veličinu’ bez granice odnosno kraja.
Obe strane stadiona zabezeknuto posmatraju. U delu sekunde, tajac se širi hiljadama kilometara oko terena, pred milionima televizijskih ekrana. Svuda se postavlja pitanje – kako je ovakav udarac uopšte fizički moguć?