ispast.net - dobrodošli

Proglašenje Međunarodne godine astronomije

U Parizu se 15. i 16. januara u organizaciji, UNESCO i Međunarodne astronomske unije organizuje Ceremonija proglašavanja Međunarodne godine astronomije 2009.

Ujedinjene nacije (UN), UNESCO i Međunarodna astronomska unija (MAU) su 2009. godinu proglasili za Međunarodnu godinu astronomije (MGA). Godina astronomije 2009 obeležava veliki jubilej – 400 godina od prvog astronomskog posmatranja uz pomoć teleskopa (Galileo Galilej). Tim povodom planirana je realizacija globalnih projekata u vise od 100 zemalja na planeti.

Delegati na Ceremoniji

I naša zemlja se uključuje u obeležavanje MGA sa 11 nacionalnih projekata. U ove projekte su se već uključili Društvo astronoma Srbije, Astronomska opservatorija Beograd, Matematički fakultet u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Istraživačka stanica Petnica, kao i razne druge stručne organizacije, ali i veliki broj amaterskih astronomskih društava iz naše zemlje.

Deo predsednika Nacionalnih odbora za obelezavanje MGA sa predsednicom IAU

Na Ceremoniji u Parizu će se okupiti predstavnici oko 150 zemalja sveta u kojima se obeležava MGA kako bi se razmenile ideje za popularizaciju astronomije i nauke uopšte na nacionalnim, regionalnim i međunarodnim nivoima. Na događaju koji će označiti i obeležavanje Međunarodne godine astronomije na svim nivoima Srbiju će predstavljati predsednik Nacionalnog organizacionog odbora Nikola Božić. Deo naše delegacije će biti i Slobodan Milovanović i Andrej Obuljen, naši mlađi saradnici, kao studenti koji su pobedili na prošlogodišnjem konkursu.

Studenti na Ceremoniji

Više o Međunarodnoj godini astronomije: www.das.org.rs/mga, www.astronomy2009.org, http://www.b92.net/zivot/nauka_vesti.php?nav_id=339307

14. januar 2009. u 22:23 - ast

Nauka @ B92

Aura - fenomen na granici nauke

Sinestezija je „neurološko“ stanje u kojem su dva ili više čula ujedinjeni – čujete zvuk i vidite boju. I kakve veze ona ima sa aurom?

Najveće zablude čovečanstva

Vizija budućnosti kod ljudi se konstantno menja. Tako se 50-ih godina prošlog veka se smatralo kako će radijacija pomoći kod uzgoja gigantskog povrća i kako ćemo po želji ići na međuplanetarna putovanja.

SANU za ministarstvo nauke

Najviši predstavnici akademskih i naučnih institucija u Srbiji u ponedeljak, 14. maja, u prostorijama Srpske akademije nauka i umetnosti podržali inicijativu za formiranje odvojenog ministarstva nadležnog za nauku.

Veštački glečeri protiv žeđi

Indijski inženjer Čevang Norfel došao je na genijalnu zamisao, koja je, zapravo, krajnje - jednostavna. Za razliku od mnogih drugih ideja koje danas olakšavaju život stotinama hiljada ljudi - od USB memorije do tačskrina, u ovom slučaju reč je o zamisli koja stotinama hiljada ljudi - može da spasi život.

Kako objasniti nauku?

U Beogradu je tokom ove nedelje boravio poznati nemački promoter i popularizator matematike i nauke uopšte, Tomas Fokt. Na poziv Centra za promociju nauke, on se odazvao pozivu da novinarima koji prate nauku u našoj zemlji održi seminar i prestavi im svoja iskustva. B92.net je imao eksluzivnu mogućnost za intervju.

Matematika iza hemije

Hemijska teorija grafova predstavlja granu matematike kojom se modeliraju molekuli u cilju sticanja uvida u fizičke, hemijske i biološke osobine jedinjenja i njihove što bolje aproksimacije. Ona predstavlja početak jednog divnog prijateljstva između hemije i matematike.

Naučni piknik povodom Dana astronomije

U okviru Parka nauke na Adi Ciganliji, povodom Svetskog dana astronomije održan je naučni piknik koji je okupio veliki broj ljubitelja nauke koji su bili u prilici da učestvuju u zabavnim eksperimentima.

Sve je matematika

Kada upitate prosečnog građanina Srbije koji mu je bio omiljeni predmet u školi, on će reći da je to – odmah posle fizičkog vaspitanja – bila matematika. Sasvim kontradiktorno – kad pitate koji predmet je najmanje voleo, većina će takođe odgovoriti vrlo ubedljivo da je to – matematika.

Ko u stvari brine o nauci?

Početkom ove nedelje pokrenuta je inicijativa "SaDA za nauku" sa ciljem vraćanja posebnog ministasrtva nauke, ili objedinjavanja nauke sa visokim obrazovanjem i informacionim društvom. Ova inicijativa je nastavak prošlogodišnje "ReciNE" tokom koje je preko 5000 ljudi peticijiom podržalo bunt protiv ukidanja Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Kako bismo najbolje sagledali stvarno stanje stvari pozvali smo pokretače ove inicijative da nam objasne ko u svetu brine o nauci.

Srbija vraća ukinuto ministarstvo nauke?

U ime 5.544 građanki i građana Republike Srbije – akademika, naučnika, univerzitetskih profesora, studenata i učenika – koji su u martu 2011. potpisali peticiju “Reci NE ukidanju Ministarstva nauke”, nova inicijativa “SaDA za nauku” pozvala je donosioce odluka, političke stranke i druge aktere na javnoj i političkoj sceni da pomognu kako bi Srbija nakon izbora ponovo dobila Ministarstvo za nauku.

Vodu su nam donele komete?

U čistom obliku voda nema boju, ne možemo je namirisati ni okusiti; koliko znamo, neophodna je za nastanak i održanje života; odbija da se ponaša po pravilima koja važe za svu ostalu materiju, odlikuje je mnoštvo anomalija; koristimo je za prozaične stvari kao što su pranje ili kuvanje, ali i u religijskim obredima. Čovečanstvo je oduvek svesno njenog značaja. Ali kako nastaje, gde je sve ima i odakle je stigla na Zemlju?

Pakao na Veneri?

Uslovi koji danas vladaju na Veneri mogu nam pružiti uvid u to šta bi se desilo sa Zemljom da joj je orbita samo malo bliža našoj zvezdi, i u to šta će se dešavati sa Zemljom u dalekoj budućnosti kada Sunce bude postajalo crveni džin

Kako je nastao bar-kod?

Niz vertikalnih crnih i belih crtica različitih širina, jednostavnog naziva „crtični kod“ rešila je veliki problem potrošačkog društva, i neke druge

Neurolozi otkrili svest?

Šta mozak radi kada ništa ne radi? Donedavno, bila je to jedna od najvećih tajni ljudskoga mozga i jedan od najtajnovitijih delova mozga, a danas je upravo odgovor na to pitanje među najvećim otkrićima svetske neurologije.

Molekuli koji nas pokreću

U svakoj ćeliji našeg organizma se svakog sekunda odigravaju neophodni biohemijski procesi o kojima mi i ne mislimo. Svaki naš pokret, svaki udisaj i svaki otkucaj srca su posledica organizovanog i udruženog delovanja velikog broja molekula malih dimenzija.

Šta su velike boginje?

Virus velikih boginja ni po čemu nije specijalan. To je DNK virus iz velike i široko rasprostranjene familije poksovirida. Napada samo ljude, ima period inkubacije od oko 12 dana i tri forme bolesti koje izaziva, od kojih je jedna čak gotovo bezazlena.

Proglašenje Međunarodne godine astronomije

Vremenska prognoza

Nauka @ B92

Arhiva

Kategorije