ispast.net - dobrodošli

Sednica Programske komisije

U ponedeljak, 23. februara 2009. godine održana je sednica Programske komisije Programa astronomije IS Petnica. Programska komisija se sastoji od 14 članova, naučnika i istraživača, sa Astronomske opservatorije, Katerdre za astronomiju, PMF u Novom Sadu i Instituta za fiziku, i daje smernice za programeske ciljeve i aktivnosti na seminarima.

Na ovoj sednici Komisije usvojen je Izveštaj o radu Programa astronomije u 2008. godini, usvojen je Plan rada za 2009. godinu, kao i Prioriteti za nabavku nove opreme i literature. Razmotrene su aktivnosti IS Petnica u okviru obeležavanja Međunarodne godine astronomije 2009.

Svi prisutni članovi Komisije su izrazili visoko mišljenje o kvalitetu rada i dali najviše ocene za učinjeno u 2008. godini, kao i za planove za ovu godinu.

U ovom momentu programsku komisiju Programa astronomije čine:

1.    Mr Vojisilava Protić-Benišek, Astronomska opservatorija, predsednik Programske komisije
2.    Dr Milan Ćirković, Astronomska opservatorija i PMF u Novom Sadu
3.    Dr Zoran Knežević, Astronomska opservatorija Beograd
4.    Dr Dejan Urošević, Matematički fakultet u Beogradu
5.    Dr Slobodan Ninković, Astronomska opservatorija i PMF u Noovm Sadu
6.    Dr Olga Atanacković, Matematički fakultet u Beogradu
7.    Dr Nadežda Pejović, Matematički fakultet u Beogradu
8.    Dr Ištvan Vince, Astronomska opservatorija Beograd i MF u Beogradu
9.    Dr Vladan Čelebonović, Institut za fiziku u Zemunu
10.    Dr Dušan Mrđa, PMF, Novi Sad
11.    Mr Srđan Verbić, Istraživačka stanica Petnica i Centar za evaluaciju obrazovanja
12.    Mr Bojan Arbutina, Matematički fakultet u Beogradu
13.    Igor Smolić, nekadašnji rukovodilac Programa astronomije ISP
14.    Nikola Božić, rukovodilac Programa astronomije ISP

27. februar 2009. u 13:32 - ast

Nauka @ B92

Nauka o snegu

Kаkvа se nаukа krije izа snegа? Po čemu se sneg rаzlikuje od kiše i ledа, kаko nаstаje jednа snežnа pаhuljа i kаko se topi?

Istorija Zemlje u jednom satu

Možete li da zamislite da je Zemlja stara samo jedan sat? U kom minutu je nastao život, u kom su životinje izašle iz mora, kada su živeli dinosaurusi, a kada je nastao čovek?

I Srbi su osvajali kosmos

Ima naših ljudi koji su u Americi postali stvarno nebeski! Kako? Zahvaljujući tome što su bili takvih zanimanja da se za njih zainteresovala NASA, zapravo ljudi iz pojedinih programa u toj golemoj „vasionskoj kompaniji“, koja je važan deo američkog sna.

Finansiranje i razvoj astronautike

U novembru je planiran susret ministara država članica Evropske kosmičke agencije (ESA) na kome će se razmatrati prioriteti njenog budžeta. Moguće je da neki od kritičnih programa ESA, uključujući i one koji se odvijaju u saradnji sa NASA-om, budu podvrgnuti detaljnoj analizi. Naučna, ali i politička debata se sprema.

Istorija frižidera

Od prve Kelenove ideje zа prаvljenje ledа do ulаskа frižiderа u mаsovnu upotrebu prošlo je 170 godinа

Naučni scenariji za smak sveta

Na početku godine o kojoj se već dugo govori u smislu pseudonaučnog predviđanja takozvanog smaka sveta, jer su ga “predvidele Maje”, dok se novisnki stupci pune kvaziinformacijama, osvrnimo se na moguće stvarne rizike po opstanak planete Zemlje.

Ima li zaista smrti posle života?

Na V Festivalu nauke organizovana je debata na temu šta je smrt? Kako je definišu medicina, etnologija, arheologija, a kako fizika i astronomija? Kako se poimanje smrti menja kroz vreme, a kako kroz različite discpline? Da li nauka može da utiče i na produženje života? Šta su rođenja, a šta smrti za nauku?

Nauka ili (Pseudo)nauka?

Pseudonauka, u svakom slučaju, nije prosta negacija nauke. Čak i da jeste, bilo bi vrlo teško prvo definisati šta je sve nauka kako bismo onda shvatili šta ona nije.

CERN: Grupni portret sa bozonom

Nakon dugogodišnjih pregovora, predsednik Boris Tadić i generalni direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer početkom nedelje potpisali su ugovor o pristupanju Republike Srbije ovoj panevropskoj naučnoj organizaciji.

Srbija: zašto nam je bitan CERN?

Predsednik Srbije Boris Tadić sutra će u Ženevi potpisati sporazum kojim će Srbija, ponovo posle nekoliko decenija, postati pridruženi član CERN-a. Ovim povodom zamolili smo direktora Instituta za fiziku, dr Aleksandra Belića da ekskluzivno za B92 objasni značaj ovog pristupanja.

Kako ćemo istraživati svemir?

U narednim decenijama, kada je razvoj kosmonautika u pitanju, može doći do procesa dvostrukog karaktera, što će iznad svega biti diktirano međunarodnom političkom i ekonomskom situacijom.

Kako izgleda Istorija kraja sveta

U svakom poznatom predviđanju, od legendi sa kalendarom Maja do istorijskih analiza Momzena i Špenglera, civilizacije se na kraju ruše. Koliki je prirodni rok upotrebe posle koga se civilizacije kvare, ili pak vraćaju proizvođaču?

Najhladnije je kad je Sunce - najbliže

Iako kalendare shvatamo često „zdravo za gotovo“, oni su samo slika astronomskih dešavanja u Sunčevom sistemu, i svaka pojava i kalendarski segment ima svoje jasno objašnjenje.

Fizika nemogućeg

Hoćemo li jednog dana moći da prolazimo kroz zidove? Pravimo svemirske brodove koji će putovati brže od svetlosti? Čitamo misli drugih ljudi? Postanemo nevidljivi? Pomeramo predmete snagom svog uma? U trenu prenesemo naša tela kroz svemir?

Kako izgleda profil diktatora

Psiholozi koji su, na osnovu standardnih kriterijuma koji se koriste u medicinskoj praksi, "na daljinu" pravili psihološke portrete diktatora kao što su Adolf Hitler, Sadam Husein i nedavno preminuli Kim Džong Il

Nauka: Šta smo postigli za 100 godina

Danas slušamo o potrazi za Higsovim bozonom, o ekstrasolarnim planetama, o novim materijalima... Međutim važno je i znati kako smo došli do ovde. Osvrnimo se na fiziku pre 100 godina.

Šta kada Rimljani zakucaju na vrata?

U doba rane istorije rimske države, rimska vojska je prihvatala nove metode ratovanja često tokom samih sukoba sa neprijateljima. Pogledajte njihove inovacije.

Sednica Programske komisije

Vremenska prognoza

Nauka @ B92

Arhiva

Kategorije