Petnički Programi: Astronomi
Iz Petničkog Almanaha: Pogled u nebo
ASTRONOMIJA JE NAUKA KOJA SE U DOMAĆIM ŠKOLAMA NE IZUČAVA KAO POSEBAN PREDMET, već se samo neki njeni delići provlače kroz nastavu geografije i fizike. Kao samostalan predmet pojavljuje se tek u četvrtom razredu specijalizovanog matematičkog smera gimnazije, dok se u okviru fizike za četvrti razred prirodno-matematičkog smera izučava sa jednim časom nedeljno. Zbog toga svi učenici koji se prijavljuju na petnički program astronomije manje ili više zahtevaju dodatnu obuku, što nije slučaj u oblastima gde postoje tradicionalni školski predmeti (fizika, hemija, biologija i sl.).
PROGRAM ASTRONOMIJE ISTRAžIVAČKE STANICE PETNICA je strukturno podeljen u dva segmenta. Prvi segment čine seminari namenjeni učenicima koji su prvi put polaznici programa astronomije (tzv. ASTRONOMIJA 1 – AST1), dok drugi segment čine seminari namenjeni polaznicima koji su ranijih godina prošli kroz program astronomije (ASTRONOMIJA 2 – AST2).Tokom jedne godine organizuju se četiri sezonska seminara (zimski, prolećni, letnji i jesenji). Zimski i jesenji seminari su teorijske prirode, prolećni je metodološki, dok je letnji vežbovni (za AST1), odnosno seminar na kojem se realizuju samostalni projekti (za AST2).
ZIMSKI SEMINAR astronomije za polaznike koji su prvi put na Programu astronomije, realizuje se kao uvodni kurs astronomije. Pošto ovi polaznici imaju različite nivoe predznanja kao i segmentarno poznavanje astronomije, ovaj kurs je zamišljen tako da ih provede kroz sve značajne oblasti kojima se astronomska nauka bavi. Veoma je važno da polaznici, pored toga što će naučiti nove stvari, povežu ovo znanje sa znanjem koje su stekli iz školskih predmeta, ali i da popune praznine u već postojećem znanju o astronomiji koje su stekli sami. Sa druge strane, veoma je važno da polaznici steknu pravu sliku o astronomiji kao nauci u svoj svojoj kompleksnosti, a ne samo na nivou popularnih tekstova iz medija. Neke od tema koje se redovno obrađuju su: Sunčev sistem, Zvezdani spektri, Sunce i aktivnost Sunca, Evolucija zvezda, Klasična kosmologija i standardni model Velikog praska, Zvezdani sistemi, Nebeska mehanika…; a tu su i: Uvod u matematičku analizu, Programski jezik C, Uvod u verovatnoću i statistiku…
DRUGI SEGMENT ZIMSKIH SEMINARA za AST1 je samostalni rad polaznika. Njegov cilj je da se polaznici upoznaju sa načinom rada sa literaturom, izradom izveštaja/seminarskog rada, kao i radom sa referencama na stranim jezicima. A tu je i pripremanje prezentacije i nastup pred grupom. Polaznici, dakle, dobiju dva zadatka za samostalni rad. Prvi zadatak sadrži pojmove iz astronomije za koje polaznik samostalno u biblioteci i na Internetu treba da pronađe objašnjenja i da ih obrazloži u sažetom pisanom obliku. Drugi zadatak podrazumeva rad u grupi na prevodu nekog članka iz „Sky and Telescope” ili “Astronomy”, pri čemu je taj članak samo osnovna literature za određenu temu. Polaznici na kraju prezentuju ovu temu usmeno pred celom grupom uz pomoć Power Point prezentacije koju su izradili i, naravno, odgovaraju na pitanja.
TREĆI SEGMENT ZIMSKOG SEMINARA za “novajlije” je praktična astronomija. Ovo podrazumeva osnovnu obuku za snalaženje na noćnom nebu i rad sa teleskopom.
ZIMSKI SEMINAR ZA STARIJE POLAZNIKE (AST2) oblikovan je kao teorijski seminar tokom kojeg se polaznici upoznaju sa primerima konkretnih naučnih istraživanja i sa osnovnim alatima koji će im biti od pomoći u izradi samostalnih projekata. Predavači, iskusni naučni radnici, na ovom seminaru prikazuju svoje istraživačke programe i metode koje koriste u tim istraživanjima. Pored toga, analiziraju se i zanimljiva astronomska posmatranja i istraživanja u svetu. Obrađuju se i osnovni matematički i programerski alati koje će neminovno primenjivati u radu na svojim projektima.
ONO ŠTO JE NAJVAžNIJI SEGMENT ovog seminara, jeste definisanje tema za samostalne projekte na kojima će polaznici tokom godine raditi. Zbog toga se dosta vremena posvećuje razgovoru sa polaznicima u vezi sa temama i metodama rada na projektima. Sva predavanja se dizajniraju tako da pomognu polaznicima u izboru onoga što će samostalno raditi.
PROLEĆNI SEMINARI predstavljaju logičan teorijski nastavak zimskih seminara na putu ka samostalnom radu polaznika na svojim izabranim temama. Prolećni seminar za AST1 je postavljen tako da se polaznici pre svega upoznaju sa osnovama obrade rezultata merenja, posmatračkim metodama i pisanjem izveštaja i naučnih radova. Pored toga, polaznici realizuju nekoliko virtuelnih vežbi (Clea vežbe – http://www3. gettysburg.edu/~marschal/clea/CLEAhome.html) koje predstavljaju vizuelnu i suštinsku simulaciju pravih posmatranja. Njihovom realizacijom polaznici upoznaju različite mehanizme koji stoje iza određenih astronomskih fenomena ali se takođe i „igraju“ sa realnim podacima dobijenim sa vrhunskih svetskih instrumenata. Ovo im omogućava da se prvi put upoznaju sa obradom realnih astronomskih posmatranja, ali ih postepeno i uvodi u svet naučnog metoda i naučnog rada. Pored toga, svako vedro veče se koristi teleskopom. Za razliku od zimskih seminara, na kojima su oni uglavnom bili pasivni posmatrači upotrebe teleskopa, na prolećnom seminaru polaznici samostalno koriste teleskope. Na taj način prolaze i kroz mnoge probleme koji mogu nastati u upotrebi profesionalnih instrumenata …
PROLEĆNI SEMINAR ZA “STARIJE” POLAZNIKE je priprema za rad na samostalnim projektima. Na seminaru se radi na razradi metoda koje će koristiti u istraživačkim projektima. Organizuju se i predavanja vezana za matematički aparat i programerske pakete koje će koristiti.
LETNJI SEMINARI ZA AST1 SU VEžBOVNOG TIPA. Glavnina rada su vežbe — pet praktičnih i pet teorijskih (posmatranja drugih posmatrača). Ideja je da se tokom ovog seminara polaznici maksimalno osamostale u radu, da nauče da definišu potrebe i zahteve, analiziraju tekuće probleme i, tek nakon toga, da se obrate svom mentoru za pomoć. Posle svake urađene vežbe piše se izveštaj u formi redukovane verzije naučnog rada. Izveštaji se pregledaju i vraćaju na doradu sve dok ne dostignu odgovarajući nivo. Evo i primera praktičnih vežbi: Određivanje ubrzanja Zemljine teže, Merenje geografske širine gnomonom, Termalni šum CCD kamere, Određivanje atmosferske ekstinkcije. Takođe tu su i neke od teorijskih vežbi: Određivanje perioda rotacije Jupiterovih satelita, Energija Sunca, Nastanak elemenata, Rotacija Sunca, Astrometrija asteroida. Vežbe su takve da polaznici kroz svaku od njih nauče nešto novo o nekoj astronomskoj pojavi ili nekom mehanizmu ili procesu. Primenjujući znanja stečena na prolećnom seminaru u vezi sa obradom rezultata merenja, programiranjem i pisanjem izveštaja, polaznici zaokružuju svoju pripremu za konkretan istraživački rad.
LETNJI PROGRAM ZA „STARIJE“ POLAZNIKE (AST2) je fokus dvogodišnjeg ciklusa astronomske edukacije u Istraživačkoj stanici Petnica. Na ovom seminaru učestvuju samo polaznici koji su najmanje jednu godinu proveli na programu astronomije stekli dovoljno znanja i veštine za samostalna astronomska posmatranja i istraživanja; polaznici koji su prošli sve stepene selekcije i imali priliku da pronađu oblast i temu koja ih interesuje i kojom bi se bavili. Letnji program je u formi istraživačkog kampa gde polaznici u saradnji sa svojim mentorima rade na realizaciji svojih prethodno razrađenih projekata – posmatraju i obrađuju posmatranja, programiraju i simuliraju pojave, postavljaju nove modele, analiziraju posmatranja drugih na vrhunskim svetskim instrumentima. Redovno se organizuju sastanci gde se raspravlja o trenutnom stanju projekata kako bi međusobno mogli da uporede svoj napredak. Svoje vreme polaznici organizuju samostalno i po svojoj želji, a stručni tim je uvek tu na raspolaganju da im pomogne. Na kraju seminara se očekuje da polaznici imaju prve verzije svojih radova. Čak iako projekat nije doneo konkretne rezultate, od polaznika se očekuje da u izveštaju istakne i analizira probleme, ponudi objašnjenja i predloži rešenja.
JESENJI SEMINARI SU TEORIJSKE PRIRODE i na njima se organizuju predavanja sa fronta nauke. Ideja je da se polaznicima predoči šta su to najzanimljivija i najnovija otkrića i modele u astronomiji i srodnim naukama. Ova dva seminara se ne razlikuju za AST1 i AST2, ali se organizuju razdvojeno, kako zbog različitog nivoa predznanja, tako i zbog specifičnih ostalih aktivnosti na seminaru. Na seminaru za grupu AST1 organizuju se razgovori o radu u narednim godinama, idejama i predlozima tema i projekata i sl. Na seminaru za AST2 grupu dovršavaju se pisani radovi do sitnih detalja. Radovi koji su veoma dobri se šalju prvo na recenziju, a zatim i prijavljuju za petničku godišnju konferenciju „Korak u nauku“ koja se organizuje u Stanici krajem godine. Radovi koji učestvuju na Konferenciji se kasnije štampaju u Zborniku radova „Petničke sveske“.
Veoma je važan rad u vreme između seminara kako bi se održao kontinuitet edukacije. Upravo zbog toga se za komunikaciju sa polaznicima koriste mailing liste, forumi i sajt www.ispast.net. Između seminara polaznici imaju različite zanimljive zadatke: da pronađu i opišu neki zanimljiv astronomski Internet sajt, da opišu neki astronomski instrument, da urade prezentaciju neke aktuelne astronomske teme. Često se ovi zadaci realizuju u grupama, kako bi se i komunikacija između polaznika osnažila i oni naučili timskom radu. Istraživačka stanica ima veoma dobru saradnju sa Astronomskom opservatorijom u Beogradu, Katedrom za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu, Departmanom za fiziku PMF u Novom Sadu, Institutom za fiziku u Zemunu, PMF u Nišu i Kragujevcu. Preko svojih bivših polaznika, a sada mlađih i stručnih saradnika, Petnica ostvaruje odličnu saradnju sa desetinama naučnih institucija iz celog sveta, koje su sada mesta njihovog usavršavanja ili profesionalnog angažmana. Veoma plodnu saradnju ISP ima i sa amaterskim društvima u našoj zemlji i uzima učešće u svim aktivnostima na polju popularizacije astronomije i nauke uopšte. Upravo će tako biti i tokom 2009. godine – Međunarodne godine astronomije.
***
Astronomija kao atraktivna i interesantna oblast našla je plodno tle u Istraživačkoj stanici Petnica. Mehanizam dvogodišnjeg rada sa polaznicima se pokazao veoma dobrim. Na taj način se nadoknađuje nedostatak školskog obrazovanja iz ove nauke, a uspeva se i sa razvijanjem samostalnosti u radu. Rezultat je veliki broj kvalitetnih radova polaznika, među kojima se neki objavljuju i u domaćim i u međunarodnim stručnim časopisima. Ipak, najvažnije je da svake godine oko 50 srednjoškolaca dobije kvalitetno i savremeno astronomsko obrazovanje.
Deo njih, motivisani radom u Petnici, aktivno se uključuje u rad postojećih lokalnih astronomskih društava ili pokreću nova. Na ovaj način petnički program astronomije je značajno doprineo širenju amaterske astronomije u Srbiji.
Kako je Istraživačka stanica Petnice praktično jedino mesto gde srednjoškolci mogu dobiti ozbiljno i celovito astronomsko obrazovanje i priliku da se bave samostalnim istraživačkim radom, ne treba da čudi što veliki procenat uspešnih studenata astronomije, astrofizike i srodnih nauka upravo čine bivši polaznici Petnice.
Ceo tekst na linku: http://almanah.petnica.rs/24/14.html
9. mart 2009. u 15:15 - ast
Pridružite nam se na Facebook grupi 
Često se desi da neko, nakon što čuje neku zadivljujuću priču o tome kako izgleda neka daleka zvezda, galaksija ili maglina, pita: „A kako vi (astrofizičari)
Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne mašine koje će doneti industrijsku revoluciju čovečanstvu. Korišćenje snage pare je čak i sada u 21.veku glavni način dobijanja električne energije. Skoro 80% električne energije na svetu se dobija na ovaj način.
Iz jedne porodične kuće u Lajkovcu, u američku NASA i Univerzitet „Jejl“, kao i u italijanski „Ferari“ i japanski „Soni“, stižu softverski i hardverski alati za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili spejs-šatlu, ne bi radio.
Na svake dve nedelje prestane da postoji po jedan govor. Do kraja ovog veka nestaće najmanje polovina svetskih jezika
Sijalica sa užarenim vlaknom odlazi u penziju 130 godina nakon što ju je u novogodišnjoj noći Tomas Alva Edison predstavio svojim sugrađanima u Nju Džersiju.
Ovim tekstom, a možda i nekim narednim, želeo bih da ponudim jednu alternativu, a to je izuzetno zabavan sadržaj koji nude naučni, tehnički i prirodnjački muzeji širom Evrope, dok još uvek nemamo jedan u Beogradu.
Prošlo je skoro 100 godina od smrti Ognjeslava Kostovića (1851–1916), srpskog konstruktora i pronalazača, koji je prvi u svetu projektovao dirižabl sa čvrstom konstrukcijom, skoro dve decenije pre grofa Cepelina.
„Na ovim našim prostorima ništa nije jeftinije od pametnog i obrazovanog čoveka“, govorio je davno jedan otac. „Zašto si ti odabrao da ideš baš tim putem?“, pitala ga je kćerka, ali tatinog jasnog odgovora nije bilo.
U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično i nemarno koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji, paradoksalno, sada ugrožavaju kvalitet života za koji se toliko borio.
Srbija je svetska „zvezda u usponu” (Rising Stars) u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni „Sajens voč” (Science Watch)!
Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost.
Danas gotovo da nema zaljubljenika u nauku koji ne zna da je jedan od oblika u koji zvezda može da se transformiše na kraju svog života beli patuljak. Ovi tihi zvezdani ostaci, otkriveni još u prvoj polovini XIX veka, bili su prava misterija za astronome više od 100 godina.
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Stiglo se do dešifrovanja ljudskog genoma, do saznanja o naslednoj zadatosti, kodiranosti odnosa prema hrani, koje je još u fazi otkrivanja i proveravanja gena koji reguliše unos (naročito enormnih, nepotrebnih, pa tako i kobnih količina hrane) ali nikako jedinog uzročnika nepravilne ishrane.
U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.