Čudesni projekat BEOGRAD JE SISTEM
U Beogradu je nedavno pokrenut jedan vrlo zanimljiv projekat koji bi mogao postati mnogo više od neobične postavke za popularizaciju nauke. Reč je o inicijativi za postavljanje modela Sunlevog sistema u razmeri Beograda, simbolično nazvanoj “Beograd je sistem”.
 |
Budući da se o ovom projektu već izvesno vreme svuda piše i govori, za brojne građane koji pokazuju interesovanje da se u njega uključe ili o njemu više saznaju, od pre nekoliko dana su otvorene i stranice na internet adresi www.beogradjesistem.rs.
Ova originalna ideja bi mogla postati jedan od stubova novog identiteta prestonice, pošto nijedan drugi grad u svetu nije pokušao da se identifikuje tako što bi svoj životni prostor poistovetio sa Sunčevim sistemom. Mada je raznih, nešto drugačijih pokušaja već bilo, ova inicijativa podrazumeva trajnu postavku i stoga dugoročno ima izuzetan turistički i simoblički potencijal.
Umanjeni model solarnog sistema bi se zapanjujuće tačno poklopio sa Beogradom. Svaku planetu i veće satelite bi predstavljale metalne kugle, postavljene na više gradskih lokacija tako da njihova veličina precizno odgovara odnosu dimenzija stvarnih planeta, a rastojanja pravim kosmičkim udaljenostima.
Na beogradskom Ušću nalazilo bi se Sunce prečnika šest metara, a na stotinak metara od njega metalne kuglice koje bi predstavljale unutrašnje planete Merkur i Veneru. Na Kalemegdanu bi se nalazili Zemlja, Mars bi bio u Donjem gradu, Jupiter čak na Vračarskom platou, Saturn na Adi Ciganliji, Uran u Surčinu, a Neptun u Pančevu.
Projekat su osmislili naučnici iz Laboratorije za primenu računara u nauci na Institutu za fiziku u Zemunu, jednoj od vodećih naučnoistraživačkih ustanova u Srbiji, gde se realizuje rekordan broj projekata finansiranih iz evropskih fondova. Kako najavljuju iz ove ustanove, projekat ne zahteva nikakva naročita finansijska sredstva, tako da njegova realizacija građane neće koštati, a može trajno da izmeni lik prestonice i unese u Srbiju novi optimizam.
Projektu se već pridružilo više astronoma, fizičara, programera, arhitekata, slikara i fotografa, a autori ideje pozivaju i sve ostale građane da se uključe u “Beograd je sistem”.
http://www.b92.net/zivot/nauka_vesti.php?nav_id=349797
13. mart 2009. u 00:39 - ast
Pridružite nam se na Facebook grupi 
Često se desi da neko, nakon što čuje neku zadivljujuću priču o tome kako izgleda neka daleka zvezda, galaksija ili maglina, pita: „A kako vi (astrofizičari)
Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne mašine koje će doneti industrijsku revoluciju čovečanstvu. Korišćenje snage pare je čak i sada u 21.veku glavni način dobijanja električne energije. Skoro 80% električne energije na svetu se dobija na ovaj način.
Iz jedne porodične kuće u Lajkovcu, u američku NASA i Univerzitet „Jejl“, kao i u italijanski „Ferari“ i japanski „Soni“, stižu softverski i hardverski alati za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili spejs-šatlu, ne bi radio.
Na svake dve nedelje prestane da postoji po jedan govor. Do kraja ovog veka nestaće najmanje polovina svetskih jezika
Sijalica sa užarenim vlaknom odlazi u penziju 130 godina nakon što ju je u novogodišnjoj noći Tomas Alva Edison predstavio svojim sugrađanima u Nju Džersiju.
Ovim tekstom, a možda i nekim narednim, želeo bih da ponudim jednu alternativu, a to je izuzetno zabavan sadržaj koji nude naučni, tehnički i prirodnjački muzeji širom Evrope, dok još uvek nemamo jedan u Beogradu.
Prošlo je skoro 100 godina od smrti Ognjeslava Kostovića (1851–1916), srpskog konstruktora i pronalazača, koji je prvi u svetu projektovao dirižabl sa čvrstom konstrukcijom, skoro dve decenije pre grofa Cepelina.
„Na ovim našim prostorima ništa nije jeftinije od pametnog i obrazovanog čoveka“, govorio je davno jedan otac. „Zašto si ti odabrao da ideš baš tim putem?“, pitala ga je kćerka, ali tatinog jasnog odgovora nije bilo.
U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično i nemarno koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji, paradoksalno, sada ugrožavaju kvalitet života za koji se toliko borio.
Srbija je svetska „zvezda u usponu” (Rising Stars) u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni „Sajens voč” (Science Watch)!
Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost.
Danas gotovo da nema zaljubljenika u nauku koji ne zna da je jedan od oblika u koji zvezda može da se transformiše na kraju svog života beli patuljak. Ovi tihi zvezdani ostaci, otkriveni još u prvoj polovini XIX veka, bili su prava misterija za astronome više od 100 godina.
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Stiglo se do dešifrovanja ljudskog genoma, do saznanja o naslednoj zadatosti, kodiranosti odnosa prema hrani, koje je još u fazi otkrivanja i proveravanja gena koji reguliše unos (naročito enormnih, nepotrebnih, pa tako i kobnih količina hrane) ali nikako jedinog uzročnika nepravilne ishrane.
U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.