Srećni praznici
četvrtak, 31. decembar 2009.SVIM POLAZNICIMA, SARADNICIMA I PRIJATELJIMA
SREĆNA NOVA 2010. GODINA!
PROGRAM ASTRONOMIJE IS PETNICA
Arhiva za decembar 2009.
Učesnici programa u 2010.
nedelja, 20. decembar 2009.Završen je izbor polaznika Programa Istraživačke stanice Petnica za srednjoškolce u 2010.
Stručna komisija od preko 50 članova sa svih 15 programa IS Petnica je tokom 4 dana pregledala sve pristigle prijave i odabrala učesnike programa u narednoj godini.
Obaveštenja školama i izabranim učenicima ce biti poslata poštom, a lista izabranih učenika sa programom na koji će biti pozvani se može preuzeti ovde.
Na seminar astronomije za polaznike koji prvi put dolaze u Petnicu (ast1) će biti pozvano 26 polaznika, a na seminar za polaznike koji su već bili na astronomiji (ast2) će biti pozvano 20 polaznika.
Svima onima koji zbog fizičkih ograničenja nisu pozvani na naše programe preporučujemo da ne odustaju i da naredne godine svoju motivisanost za bavljenje naukom pokažu konkurisanjem za programe u 2011.
http://www.petnica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=29
Giga Galaxy Zoom
četvrtak, 17. decembar 2009.Povodom međunarodne godine astronomije, Istraživačka stanica Petnica je jedan od nekoliko desetina organizacija u svetu odabranih u okviru projekta „Giga Galaxy Zoom“ da dobiju posetere velikih dimenzija (3×2m) kako bi njihovim javnim prikayivanjem populariyovali astronomiju.
Ovaj ESO (European Space Organization) projekat koji nosi pod naslov „Nebo – od oka do teleskopa“, podrazumeva distribuciju tri postera Mlečnog puta. Prvi poster prikazuje celu našu Galaksiju u vidljivom delu spektra, zatim sledeći predstavlja uvećani jedan region, a treća još veće uvećanje.
Prva fotografija od 3 koje su deo paketa
Posteri su urađeni n kvalitetnom papiru sa kvalitetnom štampom i Petnica će njihovim postalvjanjem moći da opravda dobijanje ovog projekta. Naime više od 2500 učesnika različitih programa koji svake godine prođu kroz Stanicu će imati prilike da uživaju u ovim velikim fotografijama.
Pridružite nam se na Facebook grupi 
Često se desi da neko, nakon što čuje neku zadivljujuću priču o tome kako izgleda neka daleka zvezda, galaksija ili maglina, pita: „A kako vi (astrofizičari)
Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne mašine koje će doneti industrijsku revoluciju čovečanstvu. Korišćenje snage pare je čak i sada u 21.veku glavni način dobijanja električne energije. Skoro 80% električne energije na svetu se dobija na ovaj način.
Iz jedne porodične kuće u Lajkovcu, u američku NASA i Univerzitet „Jejl“, kao i u italijanski „Ferari“ i japanski „Soni“, stižu softverski i hardverski alati za rad sa mikrokontrolerima, elektronskim napravama bez kojih nijedan savremeni uređaj, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili spejs-šatlu, ne bi radio.
Na svake dve nedelje prestane da postoji po jedan govor. Do kraja ovog veka nestaće najmanje polovina svetskih jezika
Sijalica sa užarenim vlaknom odlazi u penziju 130 godina nakon što ju je u novogodišnjoj noći Tomas Alva Edison predstavio svojim sugrađanima u Nju Džersiju.
Ovim tekstom, a možda i nekim narednim, želeo bih da ponudim jednu alternativu, a to je izuzetno zabavan sadržaj koji nude naučni, tehnički i prirodnjački muzeji širom Evrope, dok još uvek nemamo jedan u Beogradu.
Prošlo je skoro 100 godina od smrti Ognjeslava Kostovića (1851–1916), srpskog konstruktora i pronalazača, koji je prvi u svetu projektovao dirižabl sa čvrstom konstrukcijom, skoro dve decenije pre grofa Cepelina.
„Na ovim našim prostorima ništa nije jeftinije od pametnog i obrazovanog čoveka“, govorio je davno jedan otac. „Zašto si ti odabrao da ideš baš tim putem?“, pitala ga je kćerka, ali tatinog jasnog odgovora nije bilo.
U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično i nemarno koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji, paradoksalno, sada ugrožavaju kvalitet života za koji se toliko borio.
Srbija je svetska „zvezda u usponu” (Rising Stars) u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni „Sajens voč” (Science Watch)!
Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost.
Danas gotovo da nema zaljubljenika u nauku koji ne zna da je jedan od oblika u koji zvezda može da se transformiše na kraju svog života beli patuljak. Ovi tihi zvezdani ostaci, otkriveni još u prvoj polovini XIX veka, bili su prava misterija za astronome više od 100 godina.
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Stiglo se do dešifrovanja ljudskog genoma, do saznanja o naslednoj zadatosti, kodiranosti odnosa prema hrani, koje je još u fazi otkrivanja i proveravanja gena koji reguliše unos (naročito enormnih, nepotrebnih, pa tako i kobnih količina hrane) ali nikako jedinog uzročnika nepravilne ishrane.
U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.