Grupa petničkih astronoma je i na prethodnom Festivalu nauke 2011. godine napravila astronomsku postavku. Tema je bila „Put u središte…„, sa ciljem objašnjavanja unutrašnje strukture galaksije, Sunca, planeta, satelita, asteroida…
Naš bivši polaznik, a sada student Fakulteta dramskih umetnosti, je tom prilikom snimio krtatak film o našoj postavci.
Vedro i toplo veče je omogućilo grupi od 30tak posmatrača kod Petničkog jezera posmatra Potpuno pomračenje Meseca. Polaznici seminara astronomije, arheologije i elektronike su uz objašnjenje ove pojave mogli da uživaju u pogledu na crvenkasti Mesec.
Sasradnik seminara astronomije Slobodan Milovanović je napravio i nekoliko snimaka pomračenja.
Astronomi Istraživačke stanice Petnica snimili su Veliki Magelanov oblak. U pitanju je nepravilna galaksija koja je vidljiva samo sa južne hemisfere Zemlje.
Snimak je načinjen iz Istraživačke stanice Petnica udaljenim pristupom teleskopu Fondacije “TZEC Moun”, koji se nalazi u južnoj Australiji. Snimili: Ivan Milić i Nemanja Vojvodić.
Svim polaznicima, saradnicima i prijateljima IS Petnica srećni praznici sa kolažom fotografija svih polaznika i saradnika ISP tokom 2010. Jer Oni jesu Petnica.
Treću godinu za redom Program astronomije ISP je tokom trajanja Izložbe „Korak u nauku“ organizovao Astronomski dan, u petak 24. decembra 2010.
Ponovo je to bila prilika da polaznici, autori radova, pored svojih posetra porazgovaraju sa stručnom astronomskom javnošću, stručnim saradnicima, članovima Programske komisije i Saveta ISP o onome što su radili.
Svih sedam radova prezentovanih na Konferenciji i na Izložbi su izdiskutovani, predložene su korekciji i unapređenja za buduća istraživanja.
Svi profesionalni astronomi koji su došli sa Astronomske opservatorije i Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta su podvukli kvalitet prezentovanih radova, međukojima ima i onih koji se mogu predstavljati i na stručnim skupovima, bez obzira što su autori srednjoškolci.
Izložba Istraživačke stanice Petnica predstavlja na jednom mestu postere sa rezultatima naučnih projekata srednjoškolaca, polaznika obrazovnih programa ove institucije tokom 2010. godine.
Otvaranje Izložbe
Srednjoškolci iz svih krajeva Srbije, ali i regiona svake godine u Petnici realizuju svoje naučne projekte iz neke od 15 oblasti: fizika, matematika, astronomija, računarstvo, elektronika, biologija, biomedicina, hemija, geologija, hemija voda, arheologija, antropologija, lingvistika, istorija, psihologija. Najuspešniji projekti bivaju predstavljeni na Konferenciji polaznika IS Petnica „Korak u nauku“ koja se održava svake godine krajem novembra meseca.
Na ovoj Izložbi, u Kući Legata u samom centru Beograda, su bili predstavljeni posteri sa IX Konferencije „Korak u nauku“ na kojoj je stodeset autora predstavilo svoja 84 rada, koje su realizovali uz podršku svojih mentora – profesora univerziteta, doktora nauka, ali i studenata.
Pored toga na Izložbi su posetioci imali priliku da vide i kako će Istraživačka stanica Petnica izgledati nakon proširenja kapaciteta i obnavljanja postojećih objekata.
Izložbu je 23. decembra u 11 časova otvorio akademik Marko Anđelković, predsednik Saveta ISP.
Pozdrav!
Dobro došli na zvaničan sajt Programa astronomije
Istraživačke stanice Petnica.
Na sajtu ćete pronaći informacije namenjene sadašnjim i budućim polaznicima i saradnicima Programa astronomije, ali i informacije namenjene najširoj javnosti.
Za sve sugestije i pitanja možete nas kontaktirati preko formulara.
Pridružite nam se na Facebook grupi Astronomija u Petnici
Ovo je arhiva zapisa u kategoriji ast.
Kаkvа se nаukа krije izа snegа? Po čemu se sneg rаzlikuje od kiše i ledа, kаko nаstаje jednа snežnа pаhuljа i kаko se topi?
Možete li da zamislite da je Zemlja stara samo jedan sat? U kom minutu je nastao život, u kom su životinje izašle iz mora, kada su živeli dinosaurusi, a kada je nastao čovek?
Ima naših ljudi koji su u Americi postali stvarno nebeski! Kako? Zahvaljujući tome što su bili takvih zanimanja da se za njih zainteresovala NASA, zapravo ljudi iz pojedinih programa u toj golemoj „vasionskoj kompaniji“, koja je važan deo američkog sna.
Finansiranje i razvoj astronautike
U novembru je planiran susret ministara država članica Evropske kosmičke agencije (ESA) na kome će se razmatrati prioriteti njenog budžeta. Moguće je da neki od kritičnih programa ESA, uključujući i one koji se odvijaju u saradnji sa NASA-om, budu podvrgnuti detaljnoj analizi. Naučna, ali i politička debata se sprema.
Od prve Kelenove ideje zа prаvljenje ledа do ulаskа frižiderа u mаsovnu upotrebu prošlo je 170 godinа
Naučni scenariji za smak sveta
Na početku godine o kojoj se već dugo govori u smislu pseudonaučnog predviđanja takozvanog smaka sveta, jer su ga “predvidele Maje”, dok se novisnki stupci pune kvaziinformacijama, osvrnimo se na moguće stvarne rizike po opstanak planete Zemlje.
Ima li zaista smrti posle života?
Na V Festivalu nauke organizovana je debata na temu šta je smrt? Kako je definišu medicina, etnologija, arheologija, a kako fizika i astronomija? Kako se poimanje smrti menja kroz vreme, a kako kroz različite discpline? Da li nauka može da utiče i na produženje života? Šta su rođenja, a šta smrti za nauku?
Pseudonauka, u svakom slučaju, nije prosta negacija nauke. Čak i da jeste, bilo bi vrlo teško prvo definisati šta je sve nauka kako bismo onda shvatili šta ona nije.
CERN: Grupni portret sa bozonom
Nakon dugogodišnjih pregovora, predsednik Boris Tadić i generalni direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer početkom nedelje potpisali su ugovor o pristupanju Republike Srbije ovoj panevropskoj naučnoj organizaciji.
Srbija: zašto nam je bitan CERN?
Predsednik Srbije Boris Tadić sutra će u Ženevi potpisati sporazum kojim će Srbija, ponovo posle nekoliko decenija, postati pridruženi član CERN-a. Ovim povodom zamolili smo direktora Instituta za fiziku, dr Aleksandra Belića da ekskluzivno za B92 objasni značaj ovog pristupanja.
U narednim decenijama, kada je razvoj kosmonautika u pitanju, može doći do procesa dvostrukog karaktera, što će iznad svega biti diktirano međunarodnom političkom i ekonomskom situacijom.
Kako izgleda Istorija kraja sveta
U svakom poznatom predviđanju, od legendi sa kalendarom Maja do istorijskih analiza Momzena i Špenglera, civilizacije se na kraju ruše. Koliki je prirodni rok upotrebe posle koga se civilizacije kvare, ili pak vraćaju proizvođaču?
Najhladnije je kad je Sunce - najbliže
Iako kalendare shvatamo često „zdravo za gotovo“, oni su samo slika astronomskih dešavanja u Sunčevom sistemu, i svaka pojava i kalendarski segment ima svoje jasno objašnjenje.
Hoćemo li jednog dana moći da prolazimo kroz zidove? Pravimo svemirske brodove koji će putovati brže od svetlosti? Čitamo misli drugih ljudi? Postanemo nevidljivi? Pomeramo predmete snagom svog uma? U trenu prenesemo naša tela kroz svemir?
Psiholozi koji su, na osnovu standardnih kriterijuma koji se koriste u medicinskoj praksi, "na daljinu" pravili psihološke portrete diktatora kao što su Adolf Hitler, Sadam Husein i nedavno preminuli Kim Džong Il
Nauka: Šta smo postigli za 100 godina
Danas slušamo o potrazi za Higsovim bozonom, o ekstrasolarnim planetama, o novim materijalima... Međutim važno je i znati kako smo došli do ovde. Osvrnimo se na fiziku pre 100 godina.
Šta kada Rimljani zakucaju na vrata?
U doba rane istorije rimske države, rimska vojska je prihvatala nove metode ratovanja često tokom samih sukoba sa neprijateljima. Pogledajte njihove inovacije.
