Petočlana ekipa reprezentacije Srbije na Međunarodnoj olimpijadi iz astronomije i astrofizike u Pekingu osvojila je 4 medalje. Četvoro od pet reprezentativaca su bili ili su sada polaznici seminara astronomije, matematike i fizike u Petnici.

Rezultati nase ekipe su sledeći:

• Aleksandar Vasiljković, zlatna medalje, nekadašnji polaznik seminara matematike
• Filip Zivanovic, srebrna medalja, polaznik seminara astronomije
• Ognjen Markovic, srebrna medalja, polaznik seminara fizike
• Stefan Andjelkovic, bronzana medalja, polaznik seminara astronomije
• Milena Milosevic, pohvala.

Četvrta Međunarodna olimpijada iz astronomije i astrofizike odražana je od 12. do 21. septembra u glavnom gradu Kine, Pekingu. Na Olimpijadi su učestvovale 22 zemlje iz Evrope, Azije i Amerike sa preko 100 takmičara. Takmičenje se sastojalo iz 3 dela: teorijskog, praktičnog i posmatračkog.

Pripreme naših takmičara su se odvijale tokom prethodne školske godine na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu,  Istrazivačkoj stanici Petnica i Narodnoj opservatoriji na Kalemegdanu.  Osim posebno organizovanih priprema za ovu priliku,  takmičari su ranijih godina pohađali i redovne seminare matematike, astronomije i fizike u Petnici,  što je značajno doprinelo ovom uspehu.  Svi članovi naseg tima su učenici Matematičke gimnazije u Beogradu koja im je  pružila kvalitetno obrazovanje.

Ovim uspehom nastavlja se tradicija osvajanja medalja na Međunardonoj olimpijadi iz astronomije i astrofizike. Prošle godine u Teheranu, takmicari iz Srbije su osvojili 3 srebrne medalje i jednu specijalnu nagradu za najboljeg posmatrača.

Proleće ove godine je iskorišćeno da se naš Celestron teleskop dovede u red. Zahvaljujući angažmanu saradnika i polaznika popravljeni su i zamenjeni svi dotrajali mehanički delovi, a urađena je i nova elektronika za praćenje.

Darijevićeva elektronika radi

Predstoji još malo finog sređivanja i podešavanja i teleskop će biti ponovo potpuno funkcionalan.

Gost-predavač na upravo završenom Vežbovnom seminaru astronomije u ISP bio je i dr Milan Bogosavljević, petnički nekadašnji polaznik i mlađi saradnik. Posle deset godina provedenih u SAD, Milan se vratio u Srbiju i odmah skonuo do Petnice.

O kvazarima i velikim teleskopima ispod trešnje (foto: B. Savić)

Milan Bogosavljević je održao predavanje o velikim teleskopima, o tome kako je od Petničkog teleskopa došao do jednog od najvećih svetskih teleskopa na Havajima. Milan se dotakao i svoje doktorske disertacije koja se bavi kvazarima.

Ovo je bila prilika da se porazgovara i o multidisciplinarnosti nauke i razlikama u usmeravanju u SAD i kod nas.

Predavanje je otvorilo sezonu predavanja na otvorenom, ispod trešnje, a diskusija se odužila dubioko u noć.

Milan Bogosavljević ispred snimka kvazara (foto: B. Savić)

Prema nezvaničnim najavama Milan Bogosavljević če nastaviti da s ebavi astronomijom u Srbiji i biće veliki dodataka posmatračkoj astronomiji naše zemlje.

Povodom dvadesetogodišnjice funkcionisanja revolucionarnog Hablovog teleskopa – koji je tokom protekle dve decenije zabeležio neke od najintrigantnijih i najlepših pojava u svemiru – u Srbiji je 13. maja održana nacionalna manifestacija, istovremeno u Novom Sadu, Beogradu i Istraživačkoj stanici Petnica. Tim povodom svečano je otkrivena najnovija Hablova fotografija Mistične planine, koja će biti dostupna javnosti i nadalje u holu Nastavnog centra Istraživačke stanice Petnica.

Mistična planina

Pre dvadest godina svetska javnost je sa velikim interesovanjem pratila događaj koji će izmeniti naše viđenje univerzuma za sva vremena.

24. aprila 1990. godine Zemljinom orbiom zaplovio je jedan od najznačajnijih i najpopularnijih teleskopa svih vremena, Habl svemirski teleskop, HST, koji je produbio naša znanja o univerzumu kao ni jedan teleskop do sada.

U pitanju je jedno od najkompleksnijih tehničkih dostignuća koje je čovek ikada poslao u svemir.

Prilikom manifestacije kojojm je u Srbiji obeležena godišnjica ovog značajnog događaja, u Istraživačkoj stanici Petnica je održana prezentacija na temu „Hable, srećan ti rođendan!“.

Posebnost ove manifestacije je i u tome što su svi prisutni imali priliku da prisustvuju svečanom otkrivanju najnovije Hablove fotografije, formata 2.38 x 1.5 m, snimljene povodom godišnjice lansiranja teleskopa u orbitu.

Sliku je ekskluzivno za ovu priliku poslata iz NASA/ESA Hubble Space Telescope koordinirajuće ustanove u Nemačkoj.

Ova ekskluzivna fotografija Mistične planine, kako nosi ime, biće dostupna javnosti i nadalje u holu Nastavnog centra Istraživačke stanice Petnica.

Astronomska opservatorija Beograd je povodom 123. godišnjice osnivanja 7. aprila dodelila nagrade pojedincima i institucijama.

Zbog izuzetnog doprinosa promociji i popularizaciji astronomije i razvoju astronomije u našoj zemlji, a zbog aktivnosti prethodnih nekoliko godina, Astronomska opservatorija je dodelila svoje prestižno priznanje Istraživačkoj stanici Petnica.

Nagrada je dodeljena na svečanoj sednici Naučnog veća AOB, u prisustvu velikog broja astronoma iz svih astronomskih institucija, kao i gostiju. Nagradu je Nikoli Božiću, predstavniku IS Petnica, uručio dr Milan Ćirković, predsednik Naučnog veća AOB.

Polaznici Istraživačke stanice Petnica napravili su prošle nedelje najveći fraktalni tetraedar – pet metara visoku piramidu od 6144 slamčice iz Mekdonaldsa koja predstavlja takozvani sunđer Sjerpinskog. Za razliku od režisera Džejmsa Kamerona koji je na dvodimenzionalnom platnu stvorio trodimenzionalni svet, učenici su u trodimenzionalnom prostoru napravili stvarni objekat koji ima samo dve dimenzije.

Ovaj objekat, poznatiji kao trodimenzioni sunđer Sjerpinskog, dobija se spajanjem četiri tetraedra (pravilne trostrane piramide) u duplo veći tetraedar, a potom se ovaj proces dupliranja nastavlja iz koraka u korak. Početni, elementarni tetraedri dobijeni su spajanjem šest slamčica, pomoću četiri parčeta kanapa koji se provlači kroz sve ivice svake strane tetraedra, te tako kroz svaku slamku prolaze po dva kanapa. Učestvovalo je oko 30 polaznika kojima je trebalo dva dana da konstruišu piramidu.

Više o fraktalima možete naučiti iz teksta „Fraktalna dimenzija„